„Ja imam N 95 masku, one obične više ne štite jer peti podsoj omikrona se tako lako prenosi, mala količina je potrebna za zaražavanje da je potrebna pouzdanija zaštita“, rekao je epidemiolog Zoran Radovanović objašnjavajući opasnosti koje donose „Kentaur“ i drugi podsojevi koronavirusa.
Odjeknula je vest da je u Evropu iz Indije stigao „Kentaur“, još jedan podsoj koronavirusa. Radovanović objašnjava da je „Kentaur“ glupa šala koju je 1. jula smislio jedan tviteraš i rekao da će svaki naredni podsoj nazivati po sazvežđima na nebu.
„To je soj BA.2.75, on se tek pojavio iz Indije u Velikoj Britaniji. Zabrinjava soj BA.5. On je dominantan u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi“, rekao je Radovanović i dodao da se u Srbiji malo radi sekvencioniranje, ali da se na osnovu analogije sa drugim zemljama može zaključiti da dve trećine zaraženih pripada toj podvarijanti i da ona doprinosi novom širenju zaraze, prenosi N1.
Srbija od kraja juna svakodnevno beleži povećanje broja zaraženih, pa smo od nešto više od 200 slučajeva stigli do više od 2.000. Radovanović ističe da tih 2.000 novootkrivenih dnevno čini tek 10 odsto novozaraženih, pa je realno da se u Srbiji svakog dana oko 20.000 ljudi zarazi koronavirusom.
Taj broj će se verovatno povećavati, procenjuje Radovanović i dodaje da će sledećeg meseca biti između tri i tri i po hiljade novootkrivenih dnevno, odnosno deset puta novozaraženih svakog dana.
Upitan kako da se grđaani zaštite, Radovanović ističe da je na svakome da procei koliki rizik će da prihvati za sebe.
„Ja imam N 95 masku, one obične više ne štite jer peti podsoj omikrona se tako lako prenosi, mala količina je potrebna za zaražavanje, da je potrebna pouzdanija zaštita“, rekao je Radovanović.
Dodaje da svako mora da proceni da li će ići u gužvu ili na letovanje.
Kada su u pitanju letovi avionim, epidemiolog kaže da nije problem sedenje u avionu, već je rizična gužva prilikom ulaska i izlaska iz aviona, kao i čekanje u redovima na aerodromu za čekiranje prtljaga.
Upitan da li je neophodno uvođenje novih mera, Radovanović napominje da nije u pitanju samo njihovo donošenje, već i kontrola njihovog izvršenja.
„Krajnje je vreme da se u zdravstvenim ustanovama to poštuje, da prvo zdravstveni radnici propisno nose masku i da se to kontroliše“, napomenuo je Radovanović.
On dodaje da su zdravstvene vlasti u delikatnoj situaciji jer im je jasno da ako bi mere bile oštre, one ne bi bile prihvaćene.
„Zbog toga ostaje maska kada smo u zatvorenom, poželjno bi bilo u vozilima gradskog saobraćaja, da se primi vakcina, da vakcinisani prime treću dozu. Ako su stari i bolesni i imaju oštećenja funkcija imunog sistema da prime i dozu. Da izbegavaju zatvorene prostore u kojima ima puno sveta“, preporuke su sagovornika Dana uživo.
U septembru stiže vakcina protiv novog omikron soja, a profesor Radovanović smatra da ne treba čekati tu vakcinu već se vakcinisati odmah onim što je dostupno, iako je efikasnost sadašnjih vakcina smanjena kada je omikron u pitanju.
„Pitanje je kada će ta vakcina stići i ona će da pokriva prvu varijantu omikrona, a ne ovu koja je sada aktuelna. Mi trčimo za mutacijama virusa. Dosadašnje vakcine su zasnovane na vuhanskom soja, ali one štite i dalje. Štite od dospovenja u bolnicu, mehaničke ventilacije i smrti“, istakao je Radovanović.
Bobby
Никаква маска неће помоћи против вируса који до ваше слузокоже може допрети сузним каналима. Што је маска "отпорнија" на "нано" величине вируса, то је она гушћег ткања и представља већу препреку респираторном систему. Респираторни систем није само размена гасова, већ подразумева и вентлација тог система, тј. избацивање свега онога што би се у њему задржавало са смањеним протоком ваздуха. Врло је изгледно да се оваквим маскама не можете спасити од вируса, а да уз то, некаквом дуготрајном употребом, можете дочекати и инсуфицијенцие разне врсте. Маске које штите од вируса не изгледају уопште онако како нам се то представља, то су потпуно другачије маске и обухватају цело лице. Могу се понекад видети на видео прилозима из болница. Иницијално маске које су се носиле служе доминантно против преноса бактерија и гљивица, и као баријери капљичном преносу истих. Када би хирурзи заиста носили сатима маске које штите од вируса, вероватно би дијагноза проширеног срца избила на прво место. Не поводите се препрекама и ономе чему природа није наменила улогу, већ одвојите време дана за пар минута правилног дубоког дисања, и нека то пређе у навику. Оставите другима да се (само) гуше.