Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da trenutni svakodnevni pad u broju novozaraženih i umrlih od posledica kovid-19 ostavlja „sigurno povoljan utisak, ali da smo se rigoroznije držali mera on bi bio strmiji“. Ukazuje da još na dnevnom nivou imamo nekoliko stotina novozaraženih. „Nema tu razloga za slavlje. Čak i ako uzmemo zvanične podatke o broju umrlih od kovida on je blizu 7.000 (6.823), to je hiljadu na milion, a ima zemalja koje imaju manje od jedan na milion, kao što su Tajvan, Tajland, Vijetnam…“, navodi Radovanović. Dodaje da je on za postepen povratak normalnom životu, ali da će to najviše zavisiti od tempa vakcinacije, koja sada teče „puzećim tempom“.
On je Danu uživo na N1 rekao da ima dosta zemalja koje su 350 puta bolje od nas, kao i da, na primer, 10 umrlih na milion imaju Kina, Singapur, Novi Zeland, „tako da nemamo razloga za slavlje“.
„To nije uopšte stvar koja se slavi. Ne možemo da kažemo ‘mi smo pobedili, a Bugari, Mađari, Severnomakedonci i ostali su izgubili‘. Nije to takmičenje u loptanju“, poručuje Radovanović.
Na pitanje da li je vreme za povratak normalnom životu, on kaže da taj povratak mora da bude postepen, „jer smo se već nekoliko puta opekli, imali smo drugi talas prošlog leta jer su nam politički prioriteti bili iznad zdravstvenih“.
A na to kako komentariše najavu premijerke da će 21. juna proglasiti pobedu nad koronom, Radovanović ističe da ne možete vi precizno da planirate epidemiološku situaciju.
„Sigurno da broj zaraženih opada i to se i očekivalo. Tako će biti tokom leta, naročito ako nastavimo sa vakcinacijom, i to bržim tempom nego do sada. Može se očekivati da ćemo krajem jeseni imati peti talas, koji će biti mnogo blaži od dosadašnjih, ali to će zavisiti od tempa i obima vakcinacije“, navodi epidemiolog.
Mere u Srbiji najviše ličile na švedski model
Podseća da su u Srbiji „mere bile blaže nego bilo gde u svetu, mi smo imali jedan od najtolerantnijih pristupa, koji je najviše ličio na švedski model“.
Dodaje i da bi se on borio sve vreme protiv lažne dileme – ekonomija ili zdravstvo.
„Iskustvo je pokazalo da su neke zemlje koje su se držale epidemiološke teorije najbolje prošle, one su čak profitirale. Kina je imala porast BDP za 2,3 odsto, neke zemlje Dalekog istoka još više“, navodi on.
Dodaje da je „problem što mi imamo kontradiktorne poruke od strane zvaničnika, izrazito nestrpljenje u populaciji, tako da je jako teško zadovoljiiti i epidemiološke principe i stanovništvo, i imati saradnju“.
„U ovakvoj situaciji je vrlo važno imati poverenje građanstva, koje smo mi izgubili i zbog prikrivanja podataka o broju obolelih i umrlih,
i sada je jako teško se snaći, ja sam načelno za postepeno popuštanje mera“, kaže Radovanović i dodaje da bi „voleo da se još izvesno vreme nose maske“.
Navodi da je i za to da se masovna okupljanje, proslave, publika na sportskim manifestacijama ne dozvoli još neko vreme.
„Razumno je očekivati da će broj novozaraženih u predstojećem periodu da pada, stvar je samo u tome da postignemo da pada brže, što bi se moglo postići, ako izbegnemo te masovne posete sportskim manifestacijama“, ocenjuje Radovanović.
Proces vakcinacije – puzećim tempom
Ističe da se proces vakcinacije odvija ispod očekivanja.
„Mi smo jedina zemlja na svetu koja je imala veću ponudu od potražnje, to je poosledica tih kontradiktornih poruka, čudaka koji su bili na medijima i pričali svašta, ljudi su bili zbunjeni. Inače je za zemlje Centralne i Istočne Evrope karakteristično da je tu otpor prema porukama koje stižu od vlasti najveći. Kod nas je još izraženiji, jer su druge zemlje imale 30 godina da se naviknu na demokratiju, a mi smo imali ratove devedesetih, krize…“, navodi Radovanović.
Dodaje da ni plaćanje za vakcinaciju nije urodilo nekim plodom, već je čak produbilo neke sumnje – „kad oni meni plaćaju, znači da i nije baš za moje dobro“.
Kaže da je potpuno promenjena percepcija i da bi trebalo da se ljudi vakcinišu zato što je to dobro i za njih, i za njihove najbliže i za zajednicu.
„Umesto plaćanja, mnogo je razumnije bilo da se išlo sa zdravstvnim prosvećivanjem, što priznajem nije lako“, ukazuje Radovanović i primećuje i da je slab odziva za vakcinaciju među mladima.
„Ogromna većina mladih čeka diplomu pa da beže, oni su naučeni da ne veruju nikome, najrezigniraniji su i zato ne žele da se vakcinišu“, smatra on.
Komentarišući da su i brojne teorije zavere zaslužne što deo populacije ne želi da se vakciniše, navodi da je „problem u tome što je socijalna sredina bila jako nepovoljna, a mi prethodnih godina nismo radili na tome da povratimo poverenje i u vlast i u zdravstvenu vlast. Autoritetima u ovoj zemlji malo ko veruje, koliko god vi slali dobronamernu poruku, ona će do malo koga da dospe“.
„Vakcinacija ide puzeći, imajući u vidu okolnosti, to je razumljivo, ali je jako razočaravajuće“, ocenjuje on.
Tagovi
