Zaboravite na ideju Emanuela Makrona o „jupiterijanskom“ predsedništvu. Francuski lider je postao Ahil, heroj osvajač sa potencijalno fatalnom, skrivenom slabošću.
Makron je igrao opasnu igru: pretvorivši prošlonedeljne izbore za Evropski parlament u dvoboj s krajnjom desnicom, pretvorio je svoju stranku u jedinu alternativu populistima, piše Politico.
Ova strategija, koja dozvoljava Makronu da sisava glasove iz levog centra i desnog centra, dovela je do toga da brojni stručnjaci već predvidaju njegovu pobedu 2022. godine, kada će se Francuska vratiti na birališta da bi izabrala novog predsednika.
Ali pogledajte kako i gde su ljudi glasali na prošlonedeljnim izborima, i videćete zašto Makronovi stratezi imaju razloga za brigu. Ostavka Lorena Vakeza, lidera desnog centra Republikanaca, u nedelju je još jedan znak.
Očigledan – ali nedovoljan – odgovor na pitanje ko je „osvojio“ evropske izbore prošle sedmice je Marine Le Pen. Liderka krajnje desne stranke Nacionalno okupljanje osvojila je 23,3 odsto glasova, samo ispred Makronove „renesansne“ liste sa 22,4 odsto.
Tu je i neočekivan i značajan zamah Zelenih, koji su osvojili 13,4 odsto. Nijedna druga strana nije dostigla dvostruke cifre.
Rezultat je bio neugodan za Makrona, ali prava prijetnja njegovom predsedništvu leži negde drugde. Kao i Ahil, ranjiv je tamo gde ne očekuje.
Iako je baza Makrona 2019. godine (22,4 odsto) skoro iste veličine kao i njegova biračka baza za 2017. godinu (24,1 odsto), razlika je u tome što njegova stranka više nije „novi centar“ Francuske. Metamorfiše se u novo desno središte.
Od opštine do opštine, Makron je dobio dobre rezultate u buržoaskim oblastima koji su donedavno bili uporišta bivših predsednika Žaka Širaka i Nikole Sarkozija.
Makron je 2017. godine bio kandidat mlade, optimističke Francuske, da bi izlazne ankete od prošle nedelje pokazale pomeranje Makronovih biračkih baza iz centra u desno, ka bogatima i starijim biračima.
Istraživanje Ipsos-Sopra Sterije o glasačima, pokazalo je da se 27 odsto ljudi koji su glasali desno od centra u prvom krugu predsedničkih izbora 2017. odlučilo da glasaju za Makrona na evropskim izborima prošle sedmice.
Istovremeno, 14 odsto Makronovih glasača iz prvog kruga glasalo je za Zelene, a 11 odsto za stranke levo od centra.
Najbolji rezultat na prošlonedeljnim izborima, 33 odsto, postigao je među ljudima starijim od 70 godina, izgubio je šest procentnih poena u kategoriji od 18 do 24 godina i 11 poena medju biračima od 25 do 34 godina.
Opasnost koja mu preti je da njegova nova baza više ne odgovara opisu makronizma, koji bi poput njega trebalo da bude mlad i energičan.
Ono što ga čini izuzetno ranjivim je da je njegova baza u opasnosti da bude istisnuta ukoliko se republikanci „staro desno središte“ vrate u život pre predsedničkih izbora, navodi Politiko.
Tagovi
