Kampanja Donalda Trampa za predsedničke izbore 2024. godine nesumnjivo će ostati upamćena kao jedna od najkontroverznijih i najekstremnijih u novijoj istoriji SAD-a. Ova kampanja bila je obeležena oštrim, ponekad čak i nasilnim rečnikom, prožeta dubokim osećajem ogorčenosti i prkosa prema „establišmentu.“ Međutim, Tramp je uspeo da pridobije dovoljan broj glasača i tako se, na veliko iznenađenje i zgražavanje mnogih, vratio u Belu kuću.
Kada je u januaru 2021. godine napustio predsedničku funkciju, svi znamo pod kakvim okolnostima, malo ko je mogao da zamisli njegov povratak. Ali, usled turbulentne kampanje u kojoj se koristio diskriminacijom, rasizmom i retorikom mržnje, Tramp je uspeo da dopre do velikog broja Amerikanaca i osigura sebi drugi mandat. Gardijan je sastavio listu ključnih trenutaka njegove kampanje.
Tiho pokretanje kampanje
Tramp je svoju kampanju počeo u Mar-a-Lagu na Floridi, ali je sam početak bio prilično neuobičajen i netipičan za jednog od najkontoverznijih američkih predsednika ikada.
Skup je delovao neupadljivo, kao da je falilo energije, što nije nagoveštavalo žestinu koja će ubrzo uslediti. U izveštaju Axios-a, zabeleženo je da je „Tramp delovao kao da mu je dosadno,“ ponavljajući stare retoričke trikove koji su izgubili efekat nakon toliko vremena. Ali, ovaj „miran početak“ pokazao se kao zatišje pred buru koja je usledila.
Imigracija kao centralna tema, uz rasistički ton
Kao i tokom prvog mandata, pitanje imigracije zauzelo je centralno mesto u Trampovoj kampanji. Njegova retorika prema migrantima bila je ispunjena neprijateljstvom, uz opise koji su Amerikance zastrašivali slikama nasilja i haosa. Tramp je o imigrantima govorio kao o pretnji, koristeći ratnu retoriku, a neki njegovi sledbenici širili su netačne priče, poput one da Haićani u Springfildu „ubijaju kućne ljubimce kako bi ih pojeli.“ Ova laž izazvala je haos u zajednici, ali umesto da povuče reči, da se izvini, Tramp je nastavio u istom maniru.
Pokušaji atentata i simbOLizam
U toku kampanje, Amerika je preživljavala noćne more nasilnih incidenata. Na jednom skupu u Pensilvaniji, nepoznati napadač pucao je na Trampa, pri čemu je metak okrznuo njegovo uvo. Tramp se, uprkos povredi, obratio pristalicama sa vidljivim ragovima krvi, podižući pesnice u vazduh i pozivajući ih da „nastave borbu!“
Slika povređenog, ali prkosnog Trampa, ostala je simbol njegove kampanje, iako je ovaj incident produbio tenzije i otvorio vrata za dalju eskalaciju nasilja. U drugom pokušaju, napadač opsednut situacijom u Ukrajini pokušao je da ga napadne na golf terenu u Floridi, ali ga je osujetio agent Tajne službe.
Kontroverzan skup u Njujorku i pitanje fašizma
Jedan od najprovokativnijih trenutaka kampanje bio je Trampov skup u Medison Skver Gardenu, u samom srcu liberalnog Menhetna. Održavanje skupa na mestu gde je pred početak Drugog svetskog rata održan zloglasni nacistički miting, izazvalo je ogorčenje kod mnogih. Trampovi govornici koristili su rasističku retoriku usmerenu prema Afroamerikancima, migrantima i Latino zajednici, a posebno je bila skandalozna izjava komičara Tonija Hinčklifa koji je Portoriko nazvao „plutajućim ostrvom đubreta.“ Ovaj incident otvorio je debatu o fašizmu, sa mnogim kritikama koje su Trampovu kampanju opisale kao ideološki ekstremističku.
Odbijanje druge debate sa Kamalom Haris
Nakon prve debate sa Kamalom Haris, u kojoj je Haris uspela da iznervira Trampa i natera ga na besne ispade, on je odbio da učestvuje u drugoj debati. Haris ga je podsetila na njegove dosadašnje izjave, poput one o „vetroturbinama koje izazivaju rak,“ i istakla da mnogi napuštaju njegove mitinge zbog iscrpljenosti i dosade. Odbijanje druge debate omogućilo je Trampu da izbegne dalje poniženje, ali i pokazalo njegovu slabost u suočavanju sa političkim protivnicima, piše Gardijan.
Govor na konvenciji bez poziva na jedinstvo
Nakon pokušaja atentata, mnogi su očekivali da će Tramp iskoristiti govor na republikanskoj konvenciji kao priliku da ujedini naciju u trenutku krize. Međutim, umesto toga, ponovo je pokrenuo svoju standardnu retoriku pritužbi i ogorčenja. Govorio je o imigrantima kao o „osuđenicima, zatvorenicima i mentalno obolelima,“ umesto da pozove na zajednički front protiv nasilja. Njegov govor, umesto da ujedini, dodatno je polarizovao.
Pridobijanje muškaraca kao ključna strategija
Jedan od osnovnih ciljeva kampanje bilo je pridobijanje glasova muškaraca, posebno mlađih. Trampov tim je pažljivo osmišljavao nastupe na popularnim podkastima, kao što su Džo Rogan, Leks Fridman i Nelk Bojs, kako bi se približio toj publici. Takođe, dobio je podršku sportista i javnih ličnosti kao što su Bret Favr i Džejk Pol. Ova strategija istakla je rodnu razliku u kampanji, dok se Kamala Haris trudila da osigura podršku žena koje su bile ogorčene zbog gubitka prava na abortus.
Povratak Džej Di Vensa na političku scenu
Džej Di Vens, Trampov kandidat za potpredsednika, nakon prvih neuspeha u kampanji uspeo je da povrati poverenje glasača. Njegova nespretna retorika i ekstremni stavovi izazvali su podsmeh, ali se u debati sa protivkandidatom Timom Volcom pokazao kao smiren i uveren govornik, što mu je popravilo ugled i otvorilo put za moguće buduće liderske ambicije.
Ilon Mask kao ključni saveznik
Ilon Mask, vlasnik platforme X (bivši Twitter) i najbogatiji čovek na svetu, igrao je ključnu ulogu u kampanji. Kroz platformu je otvoreno podržavao Trampa, šireći njegove teorije zavere i finansijski ga podržavajući u ključnim državama.
Maskov angažman bio je neočekivan, ali je dodatno pojačao vidljivost i kontroverzu oko Trampove kampanje.
Negiranje izbora
Tramp nije prestajao da osporava rezultate izbora iz 2020. godine, tvrdeći da je izgubio zbog „izborne krađe“ i pozivajući pristalice da sumnjaju u pravednost izbora 2024. godine. Ove izjave podrivale su poverenje u politički sistem SAD-a i ostavile duboke posledice na veru Amerikanaca u demokratske institucije. Istoričari će svakako analizirati dugoročne efekte ovakvog ponašanja i posledice po američko društvo, zaključuje Gardijan.
Ova kampanja donela je duboke podele i otvorila mnoga pitanja o pravcu kojim se SAD kreću u neizvesnu političku budućnost.
Tagovi
