Pojam kaste obično vezujemo za brahmansku Indiju. Međutim, između 1890-ih i 1960-ih godina, i crnci su na američkom jugu tretirani kao niža kasta, kao kasta s kojom se ne sme ni dodirnuti, i to u zemlji koja je sebe proglasila za kolevku demokratije i bastion „slobodnog sveta“. „Džim Krou“ je uobičajen naziv za sistem rasne dominacije koji ih je držao potlačenima, protiv kog se digao pokret za građanska prava Martina Lutera Kinga. Od čega se tačno sastojao i kako je funkcionisao?
Oslanjajući se na mit o „jednoj kapi crne krvi“, prema kom je crncem – a time i genetski inferiornom – smatran svako čiji je makar jedan predak bio u ropstvu, ovaj režim sastojao se iz četiri međusobno povezana elementa: privredne infrastrukture zakupa i obrade zemlje koji su se pretvarali u dužničko ropstvo; društvenog jezgra koje je nametalo stalnu pokornost crnaca prema belcima; i političke i pravne nadgradnje koja je crncima oduzimala politička i zakonska prava. Međutim, kako Afroamerikanci nikada nisu pristali na ova tri glavna mehanizma eksploatacije, podređivanja i isključivanja, bilo je neophodno obezbediti ih putem četvrtog elementa – terorističkog nasilja. Ovo nasilje je, u vidu zastrašivanja, nasilja, silovanja, lova na ljude, pogroma, bičevanja, linčovanja, kao i proizvoljnih hapšenja i vansudskih egzekucija, visilo nad svakom interakcijom između belaca i crnaca i moglo je da nastupi u bilo kom trenutku, kako bi se prenela politička poruka o nadmoći belaca.
Izraz „Džim Krou“ potiče iz pesme i plesa iz 1832. godine pod nazivom Jump Jim Crow, u izvedbi blackface umetnika Tomasa Dartmuta „Dedi“ Rajsa. Groteskni Džim Krou bio je deo stalne postave minstrel predstava, u kojima su se ismevale navodne osobine robova s plantaža. Od 1880-ih godina, ovaj termin odnosi se na niz pravnih i društvenih mehanizama usmerenih na eksploataciju, podređivanje i isključivanje crnaca. Ovi mehanizmi bujali su u bivšim državama Konfederacije na jugu zemlje, kao reakcija na (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
