U 2023. godini postignut je veći obuhvat redovne vakcinacije i revakcinacije nego u 2022. godini, ali je manji broj onih koji su primili treću dozu vakcine protiv tetanusa, izjavila je danas direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović.
Ona je na konferenciji za novinare, povodom obeležavanja početka Nedelje imunizacije u evropskom regionu, istakla da su se početkom februara 2024. godine određene bolesti ponovo pojavile na teritoriji Srbije, koja nije izuzetak kada je u pitanju vraćanje velikog kašlja i morbila.
Veliki kašalj, kako je navela, endemski se održava u mnogim zemljama Evrope sa epidemijskim talasima na svakih 3 do 5 godina, prenosi N1.
„Porast broja obolelih u prethodnim godinama dovodi se u vezu sa padom imuniteta vakcinisanih i smanjenjem obuhvata vakcinisanja tokom pandemije korona virusa“, rekla je Verica Jovanović.
MMR vakcinu dobilo je 84,5 odsto dece u drugoj godini života, što je nešto više nego u 2022. godini, a pre upisa u prvi razred osnovne škole vakcinisano ih je 91 odsto, što je 1,5 odsto više nego u 2022. godini, navela je direktorka „Batuta“.
I dalje je neophodno, kako je naglasila, sprovoditi kampanje koje podržavaju redovnu vakcinaciju po utvrđenom kalendaru vakcinacije da bi se postigao željani obuhvat od 95 odsto vakcinisanih.
Za vreme trajanja pandemije mnoge zemlje obustavile su imunizaciju protiv nekih bolesti i time izgubile željeni obuhvat, dok je Srbija uspela da održi željeni broj vakcinisanih MMR vakcinom, dodala je.
„Tokom 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata imunizacije MMR vakcinom u poslednjih 20 godina i brojne kampanje koje su organizovane nakon toga dale su značajne rezultate“, dodala je Verica Jovanović.
Prema njenim rečima, neophodno je podizati svest roditelja o imunizaciji jer se obuhvatom od 95 odsto vakcinisanih postiže kolektivni imunitet koji štiti i one koji zbog bolesti nisu u mogućnsti da prime vakcine.
Srbija se svrstava u red zemalja koje su uvele jednu značajnu vakcinu, a to je vakcina protiv HPV virusa, koja je izuzetno značajna za održavanje zdravlja cele nacije i smanjenje obolelih od nekih vrsta karcinoma.
„Ukupno 36.888 dece uzrasta od 9 do 19 godina vakcinisano je protiv HPV virusa do kraja 2023. godine, a u okviru akcije besplatnog vakcinisanja studenata uzrasta od 19 do 26 godina dosad su vakcinisane 1.724 osobe, a preostalo je još 276 doza te vakcine za studente“, navela je Dragica Jovanović.
Vakcina protiv HPV virusa najdelotvornija ukoliko se primi u periodu između 9 i 19 godina, ali to ne znači da i imunizacija u starijem uzrastu ne daje željene rezultate za stvaranje kolektivng imuniteta, naglasila je ona.
Zamenica ministarke zdravlja Jasna Janković navela je da svi oni koji imaju dilemu o imunizaciji moraju da osveste da su posledice bolesti daleko teže od neželjenih dejstava vakcine.
„Što se tiče Srbije, svesni smo da je imunizacija i vođenje strategije Svetske zdravstvene organizacije o iskorenjivanju HPV virusa veoma značajno i zato je taj inovativni lek za prevenciju dostupan o trošku države za sve dečake i devojčice uzrasta od 9 do 19 godina“, rekla je Janković.
Prema njenim rečima, Srbija je jedina zemlja koja je u isto vreme odobrila tu vakcinu i za dečake i za devojčice zato što su istraživanja pokazala da je svaki treći dečak iznad 15 godna zaražen nekim od tipova HPV virusa, a svaki peti je zaražen nekim od onkogenih tipova tog virusa.
Direktorka UNICEF Srbija Dejana Kostadinova izjavila je da je zabrinjavajuće što svako dete ne dobija zaštitu koja je potrebna i da je neophodno suprotstaviti se pogrešnim informacijama o vakcinaciji.
„Prethodne godine smo investirali u stručno usavršavanje 340 zdravstvenih radnika, pomažući im da steknu napredna znanja i veštine komunikacije sa roditeljima“, naglasila je Kostadinova.
Prema njenom viđenju, samo podizanje svesti o važnosti imunizacije će dovesti do željenih rezultata i stvaranja kolektivnog imuniteta nacije.
Tagovi
