Nakon što su tog 7. oktobra pripadnici Hamasa zašli u pogrančne izraelske kibuce, usmrtivši oko 1.400 ljudi, bilo je jasno da odgovor ne može biti blag. Uostalom, tako je u dugoj istoriji sukoba između Mediteranskog mora i reke Jordan uvek i bilo. Mnogi su, međutim, verovali (ili se bar nadali) da sukob neće potrajati dugo, i da će se, kao što je ranije bilo slučajeva – Jom Kipurski rat, Šestodnevni rat – eskalacija tenzija ubrzo primiriti.
„Bio sam ubeđen da ćemo do januara moči da se vratimo“, ispričao je Njujork tajmsu Janiv Hegi koji je pre tačno godinu dana napustio svoj dom pred napadom Hamasa.
„Mislili smo da će potrajati najviše dva meseca“, priseća se Palestinac Mohamed Šakib Hasan koji je pet dana kasnije bio primororan da pobegne zbog kontraofanzive Izraelske vojske.
Prošlo je, međutim, godinu dana, a najsmrtonosniji do sada konfliktu u tom delu sveta – u kojem je sa jedne strane stradalo 1.500 Izraelaca, a sa druge više od 40.000 Palestinaca – ne samo da se nije završio u kratkom periodu, nego je postao i najduži još od 1949. godine, a pokretanjem izraelske kopnene ofanzive na Liban, kao i novim napadom Irana, rat polako postaje i regionalan, sa sve više direktno ili indirektno umešanih aktera.
Pred Izraelom, koji se još i pre početka rata nalazio u dubokoj unutrašnjoj političkoj krizi, sada se nalazi dilema da li prioritet dati uništenju Hamasa ili oslobađanju talaca. Pored toga, svojim zastrašujućim destvima u Gazi Izrael je sebi na teret stavio i ogroman pritisak međunarodne zajednice, pa se proteklih meseci ratni kainet suočavao sa optužbama za genocid i ratne zločine.
Prema većini vojnih parametara, Izrael je ostvario svoj glavni cilj – uništio je Hamas. Ubijena je većina rukovodstva te militantne organizacije i nebrojeno mnogo boraca, osvojen je veliki deo teritorije, zaplenjena je i uništena skoro sva vojna oprema i blokirane rute kojima bi se moglo prokrijumčari novo oružje.
Rat, ipak, i dalje traje iz nekoliko razloga. Sa jedne strane, izraelska vlada na čelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, postavila je sebi visoke ratne ciljeve. Izrael želi da u potpunosti dokrajči Hamas, ali takođe i da oslobodi preostalih stotinak talaca. Postići oba cilja posebno je izazovno jer se veruje se da se Hamasovi preživeli komandanti u Gazi kriju zajedno sa taocima. Hamas, sa druge strane, svoje ratne ciljeve svodi na goli opstanak, a za to vreme njegovi lideri pokušavaju da preko saveznika podstaknu regionalni sukob koji bi na duže staze ugrozio Izrael. Rat se odužio i zbog načina na koji ga vode obe strane. Hamas vodi gerilske borbe, skrivajući se u ogromnoj mreži tunela, što otežava Izraelu da zada konačan udarac.
Ključnu ulogu u daljem razvoju situacije između Izraela i Hamasa imaće dva čoveka. Netanjahuova vlast opstaje zahvaljujući nekoliko poslanika krajnje desnice koji su zapretili da će razrušiti njegovu krhku koalicionu vladu ako okonča rat bez uništenja Hamasa. Barem delimično, ta zavisnost je prevagnula u Netanjahuu kada je odličivao o sporazumu o oslobađanju talaca.
Jahja Sinvar, trenutno najvažniji čovek Hamasa, radio je na pripremi planova za napad kojim je pre tačno godinu dana rat otpočeo. Pod njegovim vođstvom, Hamas je koliko-toliko opstao sve do danas, čak i kada je veći deo Gaze bio pod ruševinama, a gotovo svi komandanti ubijeni.
Dok je Sinvar insistirao na trajnom prekidu vatre, Netanjahu se zalagao da prekid vatre bude privremen, čime su se dve strane udaljile od bilo kakvog razgovora o primirju.
Izvesno je da su obe strane odlučne da se neće vraćati na stanje stvari od pre 7. oktobra 2023. godine. Lideri Hamasa su izjavili da predratnu dinamiku beskrajne izraelske okupacije treba prekinuti bez obzira na ljudsku cenu. Izrael je prošlog 7. oktobra, najsmrtonosnijeg dana u svojoj istoriji, spustio prag tolerancije prema svima koji u okolini rade protiv njegovih interesa.
U međuvremenu su se u jednačinu polako mešali i drugi regionalni akteri. „Pat pozicija“ u Gazi omogućila je Izraelu da se pozabavi Hamasovim saveznicima, koji su tokom minule ratne godine pomagali tu organizaciju.
Dok sukob širih razmera sa Iranom visi u vazduhu već nekoliko meseci, izraelska vojska je, nakon što je ubila lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, prošle nedelje krenula u napad na Liban, sa ciljem da sa Hezbolahom učini isto što i sa Hamasom. Fokus rata tako je godinu dana kasnije pomeren, ali ne i u pravcu smirivanja tenzija i konačnog okončanja sukoba.
Tagovi
