Rat koji neće prestati ni u 2023.

Jemen se ne smiruje. Primirje koje su u proleće s vladinim snagama dogovorili pobunjenici iz redova Hutija, u nekoliko navrata je produžavano. Međutim, tokom jeseni zaraćene strane nisu uspele da postignu dogovor o ponovnom produženju prekida vatre. Primirje je doduše bilo krhko, ali je barem toj napaćenoj zemlji i njenim stanovnicima omogućilo mali predah.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, tokom primirja nisu zabeleženi nikakvi vazdušni napadi, niti je bilo većih vojnih operacija ili napada iz Jemena na teritoriju susedne Saudijske Arabije.

Regionalni konflikt

Vlada Saudijske Arabije naime predvodi međunarodnu alijansu protiv pobunjenih Hutija, koji u međuvremenu kontrolišu veći deo jugozapada Jemena, uključujući i glavni grad Sanu. Pobunjene Hutije s druge strane podržava Iran. Konflikt koji je izvorno imao nacionalni karakter, tako se vremenom razvio u sukob većih razmera između dve regionalne sile oko političkog uticaja: između sunitske Saudijske Arabije i šiitskog Irana.

-pročitajte još: Avganistanski komandosi: američka obuka, iranski gazda?

U raspetljavanju komplikovane situacije nije mnogo pomogla ni činjenica da je tadašnji predsednik Abed Rabo Mansur Hadi tokom proleća vlast prebacio na takozvano Predsedničko veće. Mansur Hadi time je udovoljio sporazumu postignutom na mirovnim pregovorima koji su u to vreme održani u saudijskom glavnom gradu Rijadu – a na kojima pobunjenici iz redova Hutija ipak nisu učestvovali. Bilo je predviđeno da to novo Veće pregovora sa Hutijima oko „konačnog i sveobuhvatnog“ rešenja višegodišnjeg građanskog rata.

Zahtevi Hutija

No, ti mirovni pregovori su, baš kao i razgovori oko obnove primirja, propali. Za to je pre svega kriva jedna sukobljena strana, a to su Hutiji, smatra nemački ekspert za Jemen Jens Hajbah iz hamburškog Instituta za globalne i regionalne studije (GIGA): „Hutiji se nalaze u boljoj poziciji zbog dosadašnjeg razvoja rata. Zato nisu ni spremni na ustupke“, kaže nemački politikolog. „Oni postavljaju maksimalne zahteve, na primer da međunarodno priznata vlada ubuduće isplaćuje plate i borcima iz jedinica koje se bore na strani Hutija. To vlada naravno ne može da prihvati.“

A to koliko se rat spolja potpiruje, jasno pokazuje i oružje na jednom ribarskom brodiću koje je početkom ovog meseca otkrila američka mornarica na putu iz Irana ka Jemenu. Pronađeno je, između ostalog, oko milion komada municija, oprema za rakete i gorivo, potvrdila je američka vojska.

Nemački stručnjak Hajbah ocenjuje da je u Jemenu reč o tzv. „zamenskom ratu“. Na jednoj strani je, kaže, znatno porasla podrška Hutija od strane Irana, a s druge strane je porasla i zavisnost Hutija od Teherana. No, kako napominje, Hutiji pritom nisu samo strana koja prima naredbe iz Irana: „Za to su oni ipak suviše jaki.“

Na drugoj strani, međunarodno priznatu vladu pre svega podržava koalicija koju predvodi Saudijska Arabija: „Na kraju se s pravom može reći da je to zamenski rat. I zbog toga je i teško postići nekakav dogovor“, kaže Hajbah.

Humanitarna katastrofa

Za to vreme civilno stanovništvo pati zbog nasilja. Više od 11.000 dece je ranjeno ili ubijeno od početka borbi u 2015. – to je sredinom ovog meseca objavio Unicef. Prema podacima UN, od 2015. u Jemenu je ubijeno oko 375.000 ljudi, što je 1,25 odsto ukupne populacije – u borbama, ali još više od posledica gladi ili bolesti, tvrde UN. Više od četiri miliona osoba trenutno je u izbeglištvu na području Jemena. Ured UN za koordinaciju humanitarne pomoći (OCHA) ocenjuje da je reč o „najtežoj humanitarnoj katastrofi u poslednjih nekoliko decenija za koju su odgovorni ljudi“.

Razmere katastrofe dodatno su povećane zbog ruskog napada na Ukrajinu, što je rezultiralo problemima s nestašicom žita. Do početka napada Jemen je oko polovinu potrebne pšenice (45%) uvozio iz Rusije i Ukrajine.

Pod vladavinom Hutija u velikim delovima Jemena pate pre svega žene. U područjima koja kontrolišu pobunjenici one više ne smeju da se kreću bez muške pratnje, odnosno nekog od članova njihove porodice. To veoma ograničava mobilnost žena i čini ih dodatno zavisnim od članova muške rodbine.

Konsolidovanje vlasti

U dogledno vreme stvari se neće mnogo menjati po pitanju prevlasti Hutija, ocenjuje stručnjak za Jemen Jens Hajbah. „Oni su konsolidovali vlast na severu i neće je tako brzo izgubiti. Rat tu neće ništa da promeni. Sve ono što je do sada preduzela koalicija koju predvodi Saudijska Arabija, rezultiralo je na kraju samo dodatnim jačanje Hutija.“ Oni u međuvremenu kontrolišu teritoriju koja je vremenom i znatno povećana, i sigurno je neće tako lako ispustiti iz ruku, dodaje Hajbah.

To znači da će Hutiji nastaviti da sprovode svoju dosadašnju politiku, uključujući i politiku prema ženama, kaže naš sagovornik. „To je ogroman problem što se tiče ljudskih prava, problem koji se u dogledno vreme neće rešiti. Generalno gledano, ovaj rat će moći da se privede kraju tek kada spoljni akteri prestanu da pružaju podršku jednoj od uključenih strana.“

I šta sad?

Sve jasnije se pokazuje da je koalicija koju predvodi Saudijska Arabija neuspešna. Napadi su samo još više pogoršali humanitarnu katastrofu, a nisu rezultirali poboljšanjem položaja regularnih vladinih jedinica u sukobu. Podrška spolja, kako se navodi u analizi stručnog magazina „Forin polisi“ iz decembra 2022, samo je rezultirala time da su Hutiji i Iran još tešnje povezani. Osim toga su, tvrdi se, poboljšane su i vojne mogućnosti Hutija. „To je onda dovelo do toga da se rat prelio na teritoriju Saudijska Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.“ Tamo su između ostalog registrovani i napadi dronovima.

I šta sad treba učiniti? Najbolja mogućnost za okončanje rata, kako piše „Forin polisi“, sastoji se u tome da se povežu predstavnici obe grupe, ali i nekih drugih grupa, koje do sada nisu bile dovoljno predstavljene, na primer ženske organizacije ili akteri civilnog društva. Sve drugo bi bilo samo ponavljanje recepata koji su se već pokazali kao neupotrebljivi.

Jemen kao sredstvo pritiska

Ipak, čini se da će pregovori, s obzirom i na neke određene političke razvoje van Jemena, u dogledno vreme biti još teži nego do sada. U načelu je Iran, kako se zaključuje u analizi briselskog trusta mozgova Evropski savet za spoljnu politiku, zahvaljujući savezu s Hutijima kreirao novu zonu uticaja na Arapskom poluostrvu. To Teheranu omogućava da dodatno izvrši pritisak na svoje regionalne protivnike i SAD, ali i da testira vojne kapacitete Saudijske Arabije.

U međuvremenu se i Teheran našao pod sve većim međunarodnim pritiskom, zbog odnosa prema protestnom pokretu u samom Iranu, ali i zbog isporuke dronova i raketa kojima se Rusi služe u agresorskom ratu u Ukrajinu. Na Zapadu, na primer u Evropskoj uniji, već su uvedene prve sankcije protiv pripadnika tamošnjeg režima, a razmatra se i prekid pregovora oko iranskog atomskog programa. No, sve to verovatno neće baš motivisati Iran da se potrudi oko završetka rata u Jemenu. Jer, taj rat je za Teheran i dalje dokazano sredstvo uz pomoć kojeg može da kreira međunarodni kontra-pritisak.