Poslednje dve decenije obeležene su velikim brojem novih otkrića, a samo od početka ove godine stiglo je više ohrabrujućih vesti o uspešnom lečenju raka. Kada se u 170 godina dugoj istoriji lečenja desi nešto „što se nije desilo nikada pre“, to bi moglo da znači da smo na pragu nečega za čim su timovi naučnika i doktora godinama tragali.
Zato je pravo vreme da se zapitamo gde smo danas u borbi protiv karcinoma i koliko smo blizu da nekada „neizlečiva“ bolest čija je dijagnoza, ili ona rečenica – „imam rak“, značila i uskoro mogući kraj života, bude savladana (značajnim delom) decenijskim naporima nauke i medicine da nađu lek.
Melanom
Za sve stadijume melanoma zajedno, petogodišnje preživljavanje se povećalo sa 82 procenta u kasnim 1970-im na 93 procenta poslednjih godina. Istraživanje melanoma bilo je među prvima u imunoterapiji. Tokom 2010. godine, istraživači su prvi put pokazali da lek koji cilja na imunološki sistem može da poboljša preživljavanje ljudi sa uznapredovalim melanomom. Sledeće godine, drugi lek koji je ciljao na genetsku abnormalnost kod nekih melanoma postigao je sličan rezultat.
Limfom
Rak limfnih ćelija imunološkog sistema bio je jedna od prvih vrsta raka koje su se smatrale izlečivim. Tokom 1970-ih, uspeh kombinovane hemoterapije u lečenju pacijenata sa Hočkinovim limfomom podstakao je kontinuirani napredak koji je doveo do visokih stopa izlečenja za neke oblike limfoma, dok je pomogao u smanjenju neželjenih efekata i poboljšanju života pacijenata. Međutim, istraživači još uvek stiču dublje razumevanje biologije limfoma, sa više od 60 jedinstvenih podtipova raka koji su sada poznati.
Rak bešike
Sada se mnogo zna o njegovim uzrocima, što nudi potencijal za smanjenje novih slučajeva u godinama koje dolaze. Hirurške inovacije zasnovane na dokazima i poboljšanja lečenja doveli su do stalnog poboljšanja ishoda i kvaliteta života pacijenata sa bolešću. Ipak, dugoročne stope preživljavanja su se samo neznatno poboljšale od 1970-ih. U stvari, nijedan novi lek nije odobren posebno za rak bešike u više od 20 godina.
Rak mozga
Tumori mozga predstavljaju poseban izazov jer rizik od oštećenja zdravog moždanog tkiva može ozbiljno da ograniči sposobnost lekara da primenjuju operaciju, zračenje ili druge tretmane. Nedavna genetska otkrića dovela su do identifikacije različitih podtipova tumora mozga, omogućavajući lekarima da personalizuju negu pojedinačnim pacijentima i obezbeđujući potencijalne ciljeve za nove tretmane.
Rak dojke
Značajna ulaganja u istraživanje raka dojke dovela su do napretka u skriningu, lečenju i prevenciji u poslednje četiri decenije. Kao rezultat toga, preko 90 procenata karcinoma dojke se dijagnostikuje u ranom dobu, operacija je postala manje invazivna, a razvoj efikasnijih terapija je povećao stopu izlečenja. Istraživanja genetike su takođe dovela do novih, preventivnih lekova i operacija koje su pomogle da se smanji rizik od pojave kod žena koje su u visokom riziku od bolesti, uključujući one predisponirane kao rezultat genetskih mutacija. Smrtnost je pala za više od trećine od 1980-ih.
Rak grlića materice
Rak grlića materice je jedinstven među uobičajenim vrstama raka: ima jedan, poznati uzrok – humani papiloma virus (HPV) – a visokoefikasni alati za skrining i prevenciju imaju potencijal da praktično eliminišu smrt od bolesti. Istraživanje HPV-a i otkrivanje raka grlića materice pomoglo je u smanjenju stope smrtnosti u SAD za skoro 70 procenata od 1950-ih. Sa ograničenim pristupom vakcinama, skriningu i lečenju u zemljama sa niskim resursima, godišnji mortalitet je 250.000 širom sveta.
Rak debelog creva
Ostvaren je dramatičan napredak u prevenciji, otkrivanju i lečenju kolorektalnog karcinoma. Petogodišnja stopa preživljavanja od raka debelog creva u ranoj fazi je sada 90 procenata, a ukupna smrtnost od kolorektalnog karcinoma u SAD je opala za 40 procenata od 1970-ih. Nedavno je kolorektalni karcinom služio kao poligon za molekularno ciljane terapije. Upotreba ovih tretmana za napad na tumore sa specifičnim genetskim profilom može da produži život kod nekih pacijenata.
Rak glave i vrata
Tokom 2000-ih, uvođenje prvog molekularno ciljanog leka donelo je dodatnu nadu za pacijente sa određenim uznapredovalim karcinomom. Poslednjih godina zabeležen je porast broja karcinoma glave i vrata izazvanih virusom HPV. Istraživanja pokazuju da tumori izazvani HPV-om obično bolje reaguju na lečenje, a dostupnost efikasne HPV vakcine pruža nadu da će se na kraju smanjiti broj ljudi pogođenih ovim karcinomom širom sveta.
Rak bubrega
Rak bubrega je istorijski bio jedan od najtežih karcinoma za lečenje. Istraživački razvoj u imunoterapiji i ciljanim tretmanima rezultirao je napretkom koji je pomogao pacijentima da žive duže i kvalitetnije, uključujući razvoj nekoliko novih lekova koji ciljaju na ćelije raka. Stope preživljavanja za rak bubrega su se stalno poboljšavale od ranih 1980-ih. Iako su oni i dalje niži od drugih karcinoma, u toku je širok spektar istraživanja.
Leukemija
Od otkrića prvog efikasnog lečenja leukemije 1940-ih, sve je veći broj terapija za produženje preživljavanja i izlečenje mnogih različitih oblika bolesti. Istraživanja ciljanih lekova takođe počinju da imaju veliki uticaj na lečenje leukemije. Dok se određeni oblici leukemije sada mogu izlečiti kod do 95 posto pacijenata, drugi su daleko izazovniji i leukemija se pokazala mnogo složenijom nego što su istraživači mogli da zamisle 1940-ih.
Rak jetre
Glavni uzroci raka jetre se dobro razumeju i mogu se sprečiti, jer su mnogi slučajevi uzrokovani infekcijom hepatitisom B ili hepatitisom C ili prekomernim unosom alkohola. Uprkos ovom napretku, rak jetre i dalje je posebno težak za lečenje. Međutim, uvođenje prvog molekularno ciljanog leka za rak jetre 2008. godine označilo je važno prvo poglavlje u onome što se očekuje da će biti nova era istraživanja i lečenja.
Rak pluća
Dok su nekada klasifikovani po izgledu pod mikroskopom, tumori raka pluća sada mogu da se leče ciljanim lekovima na osnovu njihovih genetskih karakteristika. Istraživanja su takođe pokazala da CT skeniranje može da smanji smrtnost od raka među teškim pušačima tako što se rano dijagnostikuje više slučajeva. Sve više dokaza takođe ukazuje da imunoterapija može da ponudi nadu za budući napredak u lečenju uznapredovalog raka pluća.
Rak jajnika
Napredak u lečenju i bolje razumevanje raka jajnika doveli su do dužeg života i boljeg kvaliteta života žena sa ovom bolešću. Revolucionarno otkriće da specifične mutacije gena – u genima BRCA 1 i 2 – povećavaju rizik kod žena od raka jajnika i dojke dovelo je do važnih strategija za smanjenje rizika. Pored toga, nedavne studije su pokazale da rak jajnika nije jedna bolest, već spektar srodnih bolesti sa jedinstvenim genetskim karakteristikama, stvarajući potencijal za razvoj efikasnijih, personalizovanih režima lečenja.
Rak pankreasa
Pokazalo se da je rak pankreasa jedan od najizazovnijih karcinoma za otkrivanje i lečenje. Bez efikasnih skrining testova, pacijentima se obično dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi kada terapije imaju ograničen efekat. Biološka složenost tumora pankreasa je dodatni izazov, omogućavajući ovim tumorima da se prilagode i rastu uprkos intenzivnoj terapiji. Ipak, čak i sa ovim rakom koji se teško leči, u poslednjih 40 godina došlo je do značajnih dobitaka, velikim delom zahvaljujući hiljadama pacijenata koji su učestvovali u kliničkim ispitivanjima.
Rak kod dece
Pedijatrijsko lečenje raka predstavlja jedan od najupečatljivijih primera napretka u savremenoj medicini. Pedesetih godina prošlog veka manje od 10 odsto dece obolele od raka bilo je izlečeno. Danas će skoro 80 posto preživeti dijagnozu raka. Iako je opšti napredak bio impresivan, neki karcinomi u detinjstvu i dalje su veoma teški za lečenje. Kontinuirano istraživanje je od suštinskog značaja za razvoj efikasnijih, ciljanih i sigurnijih tretmana.
Rak prostate
Napredak u istraživanju u poslednjih 40 godina pomogao je da rak prostate postane jedan od najlečivijih od svih vrsta raka. Danas, skoro svi muškarci koji su inače dobrog zdravlja žive najmanje pet godina nakon dijagnoze raka prostate, u odnosu na 65 procenata iz 1970-ih. Nedavna ispitivanja dovela su u pitanje vrednost rutinskog testiranja PSA za skrining raka prostate, a istraživači nastavljaju da traže skrining test koji može precizno da otkrije visokorizične slučajeve bolesti. Hitno su potrebni novi tretmani za muškarce sa uznapredovalim stadijumom bolesti, za koje je preživljavanje i dalje nisko.
Rak želuca (stomaka)
Širom sveta, rak želuca je mnogo češći, delom zbog visoke stope infekcije helikobakterijom, za koju je utvrđeno da 1990-ih povećava rizik od raka želuca, čira i drugih stomačnih problema. Dok je potpuno hirurško uklanjanje želuca (gastrektomija) ranije bila jedina opcija za potencijalno izlečenje raka želuca u ranoj fazi, studije su pokazale da je delimično uklanjanje želuca jednako efikasno za mnoge pacijente. Druga istraživanja su pokazala značajno poboljšanje u dugoročnom preživljavanju uz dodatak adjuvantnog zračenja i hemoterapije.
Rak testisa
Savremene terapije sada leče 95 odsto muškaraca kojima je dijagnostikovan rak testisa. Dostignuća u lečenju karcinoma testisa vođena su kliničkim ispitivanjima koja su pružila kritičan uvid u najefikasnije upotrebe hemoterapije, zračenja i hirurgije. Studije su vodile doktore dok sve više usvajaju pristup „manje je više“ u terapiji raka: više od tri četvrtine muškaraca sa rakom testisa u ranoj fazi sada se leči samo hirurškim putem.
* Izvor: ASCO (Američko udruženje kliničkih onkologa)
Tagovi
