Uruapan je poslednjih godina postao jedan od najopasnijih meksičkih gradova. Samo 2018. godine tu se dogodilo 297 ubistava. Podseća na ratno stanje. Veća je verovatnoća da u Uruapanu budete ubijeni, nego da pogodite četiri tačna broja na lotou.
Uruapan del Progreso, „Glavni grad avokada“, smešten je među blagim brežuljcima koje, sve do horizonta, prekrivaju plantaže avokada. Stabla se zelene na podnevnom suncu, čak i ovih zimskih dana.
Avokado je poslednjih godina u modi. Ali to ima i svoju cenu: u Meksiku su se u biznis uključili i narko-karteli. Preuzeli su posao i šire strah u čitavom jednom regionu, piše DW.
Silvija Martínez tačno zna šta je tome uzrok. Ovo nije njeno pravo ime, želi da ostane anonimna. Menadžerka je u jednoj velikoj firmi koja se bavi izvozom avokada i iz koje svakoga dan put SAD kreću na desetine kamiona sa tim voćem.
„Poslednje ubistvo dogodilo se pre dve nedelje. Jedan nakupac je pronađen mrtav pored svog automobila“, objašnjava Martinezova.
Teško zadržava suze. Gotovo svakodnevno može da očekuje da će se neko pojaviti i na njenim vratima sa automatskim oružjem. A grad je nekada, kaže, bio miran.
„Ali sada su narkosi preuzeli kontrolu u gradu. Onaj ko se tome suprotstavlja, njega ubiju.“
U meksičkoj saveznoj državi Mičoakan, u kojoj se nalazi i Uruapan, uzgaja se 40 odsto kompletne svetske proizvodnje avokada. Najveći deo izvozi se u SAD. Godine 2018. Meksiko je severnom susedu izvezao avokado u vrednosti od 2,7 milijardi američkih dolara. Kilogram tog voća u Uruapanu košta 1,4 dolara, to je otprilike pet avokada. U supermarketu s druge strane granice cena je 1,30 dolara po komadu.
Količina novca koja se u toj trgovini obrće nije izmakla pažnji narko-kartela. Sukob između trenutno najjačeg kartela u Meksiku, Halisko Nueva Generasion, i kartela Los Vijagras odavno je u Mičoakanu eskalirao, objašnjava Havijer Oliva, politikolog sa meksičkog Nacionalnog univerziteta UNAM. Njihov glavni posao i dalje je proizvodnja i prodaja kokaina, marihuane i različitih tableta, ali, kaže Oliva, konkurencija je sve veća.
„Umesto da kao nekada sve kontrolišu četiri velika kartela, sada u Meksiku imamo 250 kriminalnih organizacija.“
To znači da je borba za teritorije i za nove izvore prihoda sve žešća. U to spadaju krađa nafte, pljačkaški prepadi, prostitucija, trgovina ljudskim organima, reketiranje…
I avokado.
Globalni apetit za novom „superhranom“ poslednjih godina naprosto je eksplodirao. Prema zvaničnim podacima samo u Nemačkoj je između 2008. i 2018. prodaja avokada povećana pet puta. Ako na Instagramu ukucate reč „avokado“, naći ćete više od deset miliona postova. Stručnjaci za ishranu hvale veliku količinu vitamina u plodu, a biljne masnoće su navodno dobre za prevenciju dijabetesa i moždanih udara.
Hajp oko avokada počeo je u Sjedinjenim Američkim Državama, 1994. godine kada su SAD, Kanada i Meksiko potpisali sporazum o slobodnoj trgovini Nafta. Njime su utvrđena tržišna pravila na području na kojem živi 500 miliona ljudi. Do tada je avokado bio samo retka poslastica u gurmanskim restoranima, a onda je odjednom mogao da se kupi u svakoj samoposluzi. Danas svaki Amerikanac prosečno pojede 3,2 kilograma avokada godišnje.
Izrael Kuevas je taj „bum“ neposredno doživeo. Taj uzgajivač avokada sa zelenom kapom na glavi i negovanim brkovima, pokazuje nam svoju plantažu veliku kao deset fudbalskih igrališta. „Imamo nekoliko berbi godišnje, oko 600 kilograma po drvetu. Pre 20 godina prinos je bio samo pola od toga“, kaže 44-godišnjak. Vulkansko tlo i vlažna klima omogućavaju veći prinos nego bilo gde na svetu. I dugo je to tako išlo bez problema. „Ali onda su došli ljudi s pištoljima. Moj šef mora danas da plaća reket – kao i svi drugi ovde“, kaže Kuevas.
Ipak, u borbama kartela za prevlast sve češće stradaju i sasvim nevini ljudi. Početkom februara je u sukobima kartela u Uruapanu stradalo 20 ljudi u tri dana – među njima i nekoliko dece. A prošle nedelje je policija u blizini grada pronašla jamu s 24 leša. Takve vesti deo su tužne svakodnevnice u Meksiku, zemlji u kojoj je od početka narko-rata 2006. godine ubijeno 250.000 ljudi.
Zašto država ništa protiv toga ne preduzima? „Lokalna policija u Meksiku gotovo svuda sarađuje s organizovanim kriminalom“, kaže jedan visokorangirani američki savetnik zadužen za trening meksičkih snaga bezbednosti. Ne želi da kaže svoje ime, jer „zbog takvih informacija lako može da odleti glava“. Zbog dugogodišnje korupcije, linije između prijatelja i neprijatelja postale su nejasne i porozne.
Silvija Martínez ne veruje da će levičarski orijentisan predsednik Andres Manuel Lopez Obrador tu nešto moći da promeni. Doduše, s vremena na vreme pojavi se Gvardija Nacional, nova nacionalna garda, navodno otporna na korupciju.
„Ali nakon par dana, vojnici opet odu.“
Tagovi
