Ima tome već koja godina, i nema (samo) veze sa krstaškim pohodom protiv odmora, mora, letovanja, putovanja koji je povela vlast, pre svih onaj koji se nikada nije odmorio ni naspavao. Stiglo je, tako, jedne godine odozgo da je odmor nešto ružno, nešto čega se treba stideti, i kakve li ironije što je to prvi počeo da govori čovek koji je imao dobrih tri’es godina ladomuda u svojoj radnoj knjižici; a onda su, pošto ti odozgo, pa i on, tradicionalno vole da prebrojavaju krvna zrnca, nametnuli posebnu agendu i protiv konkretnih destinacija.
Svako more je loše, ubeđuju nas godinama, ali ima nekih žalova koji su jednostavno gori od drugih; posledično, svako ko se drzne da ode kod njih je budala i izdajnik.
To njih, naravno, menja se u skladu sa političkim (ne)prilikama u Srbiji, pa ćete tako povremeno čak i (intimno i tradicionalno) najbliže primorje – bejah nazočan, avaj, nekim posledicama ove propagande – ono crnogorsko, biti na udaru.
Ali nije samo do toga. Tek donekle mogu ti odozgo da nas maltretiraju, da nam nameću svoje mizantropske, letomrzačke stavove, i neće biti da su baš svi mediji njihovi, i da svi moramo da se povinujemo tom otužnom, nesrećnom životu u kojem se suncobrani, šugamani i kreme za sunčanje proglašavaju narodnim neprijateljima.
CEO TEKST PROČITAJTE U 601. BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. JULA.
DIGITALNO IZDANJE JE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
