Dvadeste osmi dan rata u Ukrajini. Oko deset miliona Ukrajinaca moralo je da napusti svoj dom zbog rata, a najteža humanitarna situacija je i dalje u gradu Marijupolj na Azovskom moru, dok ukrajinska strana tvrdi da hrane posnestaje i u gradu Herson, koji je takođe u okruženju ruskih snaga.
Više od 3,5 miliona Ukrajinaca je u izbeglištvu van granica zemlje dok je, prema procenama UNHCR-a, još oko 6,5 miliona raseljeno unutar zemlje. SAD najavljuju nove sankcije prema Rusiji, dok Rusija očekuje aktivnije pregovore sa Ukrajinom.
RAT U UKRAJINI – NAJVAŽNIJE
Raste zabrinutost o potencijalnom radioaktivnom curenju iz nuklearne elektrane Zaporožje.
Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za granatiranje oblasti u kojoj se nuklearna elektrana nalazi.
Međunarodna agencija za nuklearnu energiju pokušava da ispregovara hitnu inspekciju Zaporožja.
Volodimir Zelenski rekao je da će ruski osvajači „nestati kao rosa na suncu“.
Prema izveštajima koji dolaze sa fronta, Rusija je intenzivirala svoje napade na Donjecku regiju.
Najvažnije događaje iz Ukrajine, iz sata u sat, pratite na sajtu Nedeljnika.
22.00 – Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i pozvao na prekid vatre u Ukrajini.
Portparol nemačke vlade Štefen Heberštrajt izjavio je da je kancelar pozvao Putina na prekid vatre i poboljšanje humanitarne situacije u Ukrajini što pre.
21.00 – Ministarka finansija SAD Džanet Jelen sastaće se sa predstavnicima američkog Kongresa da razmatra moguće zamrzavanje ruskih zlatnih rezervi. Taj potez je usledio pošto je nekoliko predstavnika podneo predlog zakona za zabranu ruskog zlata, koji treba da se usmeri na mogućnost Rusije da prodaje svoje zlatne rezerve da izbegne uticaj sankcija.
Sadašnje sankcije uvedene ruskim zvaničnicima, centralnoj banci, predsedniku Vladimiru Putinu i druge mere ne utiču na ruske zlatne rezerve koje Putin akumulira poslednjih nekoliko godina. Rusija ima oko 130 milijardi dolara u zlatnim rezervama, prema predstavnicima američkog Kongresa.
20.35 – Predsednik SAD Džozef Bajden tražio je od guvernera svih 50 saveznih država i Distrikta Kolumbija da pojačaju bezbednost kompjuterskih sistema i kritične infrastrukture zbog mogućeg ruskog hakerskog napada, piše CNN.
20.00 – Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izrazio očekivanje da će se lideri zemalja članica alijanse dogovoriti na predstojećem samitu da stacioniraju dodatne snage u Istočnoj Evropi i da pošalju opremu u Ukrajinu kako bi joj pomogli da se odbrani od hemijskih ili bioloških napada.
19.40 – Kremlj je potvrdio da je izaslanik predsednika Vladimira Putina za vezu sa međunarodnim organizacijama Anatolij Čubajs podneo ostavku.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo da kaže da li je Čubajs napustio zemlju, rekavši da je to njegova privatna stvar, prenosi Asošiejted pres.
Blumberg je ranije javio da je Čubajs, arhitekta privatizacije u Rusiji 1990-ih, podneo ostavku i napustio zemlju, navodeći kao razlog protivljenje Putinovom ratu u Ukrajini.
19.15 – Bela kuća odbila je da komentariše izveštaje da će SAD i njeni saveznici tražiti da Rusija bude izbačena iz G20, ali je ostavila tu mogućnost otvorenom, javlja CNN.
18.50 – Gugl je obećao da će pauzirati sve oglase čiji sadržaj eksploatiše, odbacuje ili odobrava tekući sukob Rusije i Ukrajine, pridruživši se nizu velikih platformi društvenih medija koje su uvele nova ograničenja sadržaja.
To uključuje blokiranje ruskih državnih medija RT i Sputnjika u Evropskoj uniji.
18.25 – NATO alijansa procenjuje da je tokom rata u Ukrajini poginulo između 7.000 i 15.000 ruskih vojnika.
Rusija je pretrpela između 30.000 i 40.000 gubitaka u ljudstvu, što je broj u koji su uključeni nastradali, nestali, povređeni i zarobljeni vojnici, prva je javna procena NATO od početka ruske invazije na Ukrajinu.
17.50 – Drugačiji ugao…
17.35 – Belorusija, saveznica Rusije, saopštila je da proteruje ukrajinske diplomate i da zatvara konzulat te zemlje.
Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije nije preciziralo koliko diplomata će morati da napusti zemlju, navodeći da ih može ostati najviše pet.
Cilj tog poteza je „okončanje nediplomatskih aktivnosti nekoliko zaposlenih u ukrajinskim misijama“, navelo je Ministarstvo.
Belorusija je dozvolila Rusiji da koristi njenu teritoriju za razmeštanje snaga koje su i odatle napale Ukrajinu.
Ranije je Poljska objavila da proteruje 45 ruskih diplomata i njihovih saradnika.
17.10 – Izrael je sprečio Ukrajinu da kupi špijunski softver Pegaz izraelske kompanije NSO grupa zbog bojazni da bi prodaja tako usavršenog sredstva za hakovanje izazvala gnev Rusije, piše Gardijan.
16.53 – Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski napisao je na svom Tviter profilu da je razgovarao sa premijerom Velike Britanije Borisom Džonsonom.
„Dobio sam uverenja o podršci pred sutrašnje važne sastanke. Razgovarali smo i odbrambenoj pomoći Ukrajini. Pobedićemo zajedno“, napisao je Zelenski.
16.39 – Očekuje se da će NATO u četvrtak odlučiti da pojača broj trupa na istoku, prema rečima Generalnog sekretara alijanse Jensa Stoltenberga.
„Očekujem de će se lideri dogovoriti da pojačaju snage u istočnom delu alijanse na kopnu, u vazduhu i na moru“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije pred NATO samit u Briselu.
Oko 40.000 trupa već se nalazi raspoređeno u baltičkim zemljama i oblastima oko Crnog mora.
16.18 – Japan će razmotriti uvođenje dodatnih sankcija Rusiji, izjavio je danas premijer Fumio Kišida posle govora predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog poslanicima japanskog parlamenta.
Uoči polaska za Brisel, na samit Grupe sedam najrazvijenih zemalja sveta (G7), Kišida je novinarima rekao da će njegova vlada razmotriti i pružanje dodatne finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, prenosi ruska državna agencija TASS.
Kišida je ranije najavio 100 miliona dolara pomoći Ukrajini.
„Želim još jednom da istaknem da je Japan uz Ukrajinu“, dodao je on.
15.50 – Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je poslalo pismo zvaničnicima platforme Jutjub u kome traže da se ukloni video klip koji prikazuje lažni poziv upućen sekretaru odbrane Benu Valasu.
Valas je primio poziv od Vladimira Kuznjecova i Alekseja Stoljarova, koji su poznati kao Vovan i Leksus, verujući da razgovara sa Denisom Šmihalom – premijerom Ukrajine.
„Pozivamo Jutjub da nam pomogne u podršci Ukrajini tako što će ukloniti video klipove koje je organizovala Rusija kako bi iscrpela moral ukrajinskog naroda koji se bori za slobodu“, napisano je u poruci na oficijalnom Tviter nalogu Ministarstva.
15.25 – Fudbalska federacija Rusije je neočekivano izrazila interesovanje da bude domaćin Evropskog prvenstva 2028. ili 2032. godine, uprkos zabrani ruskim timovima da učestvuju u takmičenjima pod okriljem FIFA i UEFA, zbog ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Gardijan.
Na sastanku Ruske fudbalske unije, izvršni komitet je odlučio da „podrži odluku o iskazivanju interesovanja“.
„Mi ćemo se prijaviti za održavanje Eura 2028. ili 2032. godine“, rekao je jedan od članova komiteta Sergej Anohin.
Očekivalo se da će UEFA za ogranizatora Eura2028 izabrati Veliku Britaniju i Republiku Irsku, s obzirom na to da su se jedino te dve države do sada prijavile.
14.32 – Početni uticaj sankcija Evropske unije protiv Moskve nakon njene invazije na Ukrajinu doveo je do većeg pada trgovine između Finske i Rusije nego u trenutku raspada Sovjetskog Savezr 1991. godine.
14.26 – Reakcije iz Evrope.
14.19 – Reakcije iz Nemačke.
14.18 – Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da ruska potencijalna upotreba hemijskog oružja protiv Ukrajine predstavlja „stvarnu pretnju“, prenosi Gardijan.
14.14 – Nove odluke i novi zakoni…
14.10 – Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je Gaspromu da konvertuje ugovore o nafti i gasu sa neprijateljskim zemljama u rublje kako bi ojačao valutu.
Po Putinovom mišljenju, snabdevanje ruskom robom EU i SAD i primanje plaćanja u dolarima i evrima „za nas nema smisla“.
Kao odgovor, rublja je porasla na Moskovskoj berzi.
Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je Centralnoj banci da u najskorije vreme razvije sistem prema kojem će „neprijateljske države“ ubuduće isporuke gasa plaćati u rubljama.
Očekuje se da novi način plaćanja stupi na snagu za nedelju dana.
Putin je objasnio da su evro i dolar „postali nepouzdani“, odnosno da SAD i EU ne plaćaju dug za gas prema Rusiji.
Ruski mediji navode da će nacionalna valuta na taj način ojačati, posle drastičnog pada koji su prouzrokovali rat u Ukrajini žestoke sankcije Zapada koje su usledile.
Na ruskoj listi neprijateljskih država se nalaze SAD, Velika Britanija, Ukrajina, Crna Gora, Švajcarska, Albanija, Norveška, Severna Makedonija, Japan, Australija, Južna Koreja, Novi Zeland i još nekoliko država.
14.01 – Belorusija je poručila nekim ukrajinskim diplomatama da napuste zemlju i planira da zatvori ukrajinski konzulat u jugozapadnom gradu Brestu, koji je blizu granica Poljske i Ukrajine, navodi beloruska nacionalna novinska agencija Belta.
13.16 – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pred japanskim parlamentarcima izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Japan „prva zemlja u Aziji koja je izvršila pritisak“ na Rusiju u rusko-ukrajinskom konfliktu. Govoreći pred Parlamentom Japana preko video linka, Zelenski je apelovao na Tokio da „nastavi s uvođenjem sankcija“.
„Ni Ujedinjene nacije ni Savet bezbednosti nisu funkcionisali. Potrebne su reforme“, rekao je ukrajinski lider.
11.57 – Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi slanje mirovnih snaga u Ukrajinu bilo „nepromišljena i izuzetno opasna odluka“.
On je novinarima tokom konferencijskog poziva rekao da bi svaki mogući kontakt između ruskih i NATO snaga „mogao imati jasne posledice koje bi bilo teško popraviti“.
11.55 – Šef kabineta ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak obratio se zapadnim silama na Tviteru, navevši da je su potrebna četiri korak da bi se okončao rat.
Prema Podoljaku, Ukrajini je potrebna moderna protivvazduhoplovna odbrana, krstareće rakete, totalni naftni embargo prema Rusiji i zatvaranje luka širom sveta za ruske brodove.
11.52 – Analiza…
11.48 – Uticaj Telegrama u Kijevu i Moskvi…
11.12 – Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da slanje mirovnih snaga u Ukrajinu može dovesti do direktnog sukoba Rusije i NATO-a.
Poljske vlasti prošle nedelje su saopštile da bi međunarodna mirovna misija trebalo da bude poslata u Ukrajinu i da joj se daju sredstva za odbranu.
„Nadam se da razumeju o čemu govore“, rekao je Lavrov profesorima i studentima Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.
„Ovo bi bio direktan sukob između ruskih i oružanih snaga NATO-a koji svi pokušavaju da izbegnu, već su rekli da u principu ne treba da se dogodi.
Moskva je optužila Kijev da odugovlači mirovne pregovore dajući predloge koji su neprihvatljivi za Rusiju. Kijev je uzvraio da je spreman na pregovore, ali da se neće predati niti prihvatiti ruske ultimatume.
Lavrov je rekao da su ukrajinske vlasti odustajale od sopstvenih predloga na pregovorima, što otežava postizanje iskora.
„Pregovori su teški su jer ukrajinska strana stalno menja mišljenje i odustaje od sopstvenih predloga“, istakao je Lavrov.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u sredu da su razgovori sa Rusijom teški i ponekad na ivici sukoba.
10.22 – Ruske snage bombardovale su i uništile most u opkoljenom gradu Černigovu korišćen za evakuaciju civila i dopremanje humanitarne pomoći, koji povezuje grad sa prestonicom Ukrajine Kijevom, rekao je danas guverner Vječeslav Čaus.
10.11 – Oko 100.000 ljudi i dalje je zarobljeno pod ruskim bombama u opkoljenom Mariupolju, skoro mesec dana nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu.
„Skoro 100.000 ljudi u neljudskim uslovima“ je zarobljeno u ruševinama Mariupolja, „u stanju potpune opsade, bez hrane, vode, lekova, pod stalnim granatiranjem“, naveo je ukrajinski predsednik Voilodimir Zelenski u video snimku objavljenom rano jutros.
9.45 – Obraćajući se italijanskom parlamentu, italijanski premijer Mario Dragi rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin izgleda da nije zainteresovan za dogovor o prekidu vatre koji bi omogućio uspeh pregovora o okončanju sukoba.
Rojters takođe prenosi da je Dragi pozvao Kinu da ne podržava Rusiju i da udruži napore za postizanje mira u Ukrajini.
8.54 – Prema poslednjim obaveštajnim podacima britanskog ministarstva odbrane, ruske snage se kreću sa severa i juga da „opkole ukrajinsku vojsku na istoku zemlje“. Rusi napreduju iz Harkova i Marijupolja.
U međuvremenu, borbe na severu, čiji cilj je da se osvoji glavni grad Kijev, ostaju „u velikoj meri statične“, saopštilo je britansko ministarstvo, prenosi BBC.
„Ruske snage su najverovatnije u fazi reorganizacije pre nastavka velikih operacija“, navelo je ministarstvo.
8.51 – Kancelarija u državnog tužioca Ukrajine saopštila je na svom nalogu na Telegramu da je u ratnim dejstvima u toj zemlji dosad poginulo 121 dete, a ranjeno 167, prenosi Rojters.
8.47 – Kako Ruse pogađaju sankcije Zapada…
8.39 – Prema izveštaju Rojtersa, bivši predsednik Rusije Dimitrij Medvedev rekao je da se „Zapad ponašao odvratno, zločinački i amoralano“ prema Rusiji.
On je takođe rekao da su „Sjedinjene Države pokušale da „ponize, ograniče, podele i unište Rusiju”.
Medvedev je trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije u Kremlju.
8.13 – Guverner oblasti Lugansk na istoku Ukrajine rekao je da je postignut dogovor o lokalnom prekidu vatre radi evakuacije civila.
Kako prenosi Gardijan, pozivajući se na izveštaj Rojtersa, primirje je stupilo na snagu od 9.00 ujutru po lokalnom vremenu.
8.09 – Ruske trupe koje su okupirale nuklearnu centralu Černobilj su „opljačkale i uništile“ laboratoriju u toj nuklearki, tvrde ukrajinske vlasti, prenosi BBC.
Dražavna agencija Ukrajine za upravljanje zonom isključenja saopštila je da su Rusi oštetili njihovu Centralnu analitičku laboratoriju, koja je obrađivala mnogo radioaktivnog otpada.
Ta agencija je na Fejsbuku objavila da je laboratorija imala „visoko aktivne uzorke i uzorke radionuklida, koji su danas u rukama neprijatelja“.
Laboratorija, čije je postavljanje koštalo oko šest miliona evra, takođe je sadržala „vrednu analitičku opremu“ koja nije bila dostupna nigde u Evropi, navodi ukrajinska agencija.
8.06 – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo bi da se onlajn obrati liderima zemalja NATO-a koji se sastaju u četvrtak u Briselu na vanrednom samitu posvećenom ruskoj invaziji Ukrajine, saopštila je Alijansa.
„Predsednik Zelenski je pozvan da se video-linkom obrati na samitu NATO-a. To će biti prilika da lideri zemalja Alijanse direktno čuju od njega o katastrofalnoj situaciji u kojoj se ukrajinski narod nalazi zbog ruske agresije“, navodi se u saopštenju NATO-a.
7.42 – Ruski zvaničnik Kiril Stepanov izneo je navodne planove Rusije da povežu poluostrvo Krim sa regionom Donbas koji je okupiran na jugoistoku Rusije „kada vojska preuzme kontrolu“ nad ključnim lučkim gradom Marijupoljom.
Evo malog podsetnika zbog čega je Marijupolj strateški bitan za ruske trupe.
7.41 – „Ruski predsednik Vladimir Putin namerava da prisustvuje samitu G20 čiji će domaćin biti Indonezija“, rekao je u sredu ruski ambasador u Džakarti, nakon poziva nekih članica – pre svega Poljske – da se Moskvi zabrani ulazak u grupu.
7.40 – Ujedinjene nacije će se danas razmmotriti tri rezolucije o pogoršanju humanitarne situacije u Ukrajini nakon što je Rusija odlučila da pozove na glasanje o svojoj rezoluciji Saveta bezbednosti u kojoj se ne pominje njen napad na Ukrajinu, prenosi Gardijan.
7.35 – Ukrajinske oružane snage objavile su svoj operativni izveštaj sa terena, tvrdeći da njena vojska nastavlja da brani južni lučki grad Marijupolj, kao i Černigo, kako bi odvratila napredovanje Rusije ka Kijevu.
07.30 – Kratki rezime:
- Portparol Kremlja Dimitrij Peskov kaže da bi Putin mogao da upotrebi nuklearno oružje ako se Rusija suoči sa „egzistencijalnom pretnjom“.
- Pentagon ističe da su nuklearne opaske Kremlja „opasne“.
- Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kaže da je 100.000 civila u Marijupolju ostalo bez hrane, vode, lekova i pod stalnim bombardovanjem.
- Jake borbe nastavljaju se u predgrađa Kijeva, a kako se navodi, i ruske i ukrajinske snage imaju određene napretke.
- Zapadni zvaničnici kažu da se „ruske snage suočavaju sa ozbiljnom nestašicom hrane i goriva, dok pojedini vojnici imaju promrzline“.
(BBC, Gardijan, Rojters, Beta)
Tagovi
