Kijev i Moskva javno se drže priče o totalnoj pobedi u ratu, iako na frontu deluje da je dostignut pat. Zapad šalje poruku Putinu da je spreman da podržava Ukrajinu koliko god da treba.
Nema predstavnika Rusije na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, ali odande se šalju poruke Moskvi. Reči zapadnih političara, diplomata i stručnjaka svode se na slično – Kremlj ne treba da se nada da će Zapad dozvoliti poraz Ukrajine.
„Naša podrška nije ni blizu kraja, mora da se nastavi, da ostane konkretna i pouzdana“, sažeo je novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus u razgovoru za javni servis.
Savezni kancelar Olaf Šolc je rekao da bi bilo „mudro pripremiti se na dugi rat“. Prema Šolcu, mudro je i Putinu jasno staviti do znanja da će Zapad ostati uz Ukrajinu.
Manje mudro je, smatra kancelar, da se sada špekuliše o brzom završetku rata. Kako u Minhenu ponavlja i većina vojnih stručnjaka, primirje ili mir još su daleko. I francuski predsednik Emanuel Makron kaže da „sada nije vreme za dijalog“.
Po foajeima hotela Bajerišer hof, gde se tradicionalno održava konferencija, vlada saglasnost da će diplomatsko rešenje biti moguće tek kad Putin izgubi veru da može ostvariti znatne napretke na bojištu.
Svi ubeđeni u pobedu
Prema mišljenju diplomate Volfganga Išingera, bivšeg dugogodišnjeg šefa ove konferencije, postoji neka nada da bi rešenje moglo ići preko Pekinga. „Ako postoji jedna zemlja koju ruska strana pri nastavku ove agresije možda mora da sasluša, onda je to verovatno kineski glas“, rekao je Išinger za NDR.
Tu je još mnogo upitnika, tek najbitniji diplomata Kine Vang Ji takođe se nalazi u Minhenu.
No, upravo ovih dana traje zajednička pomorska vojna vežba Rusije, Kine i Južnoafričke Republike, što je veoma neprijatno po Zapad. Moskva time šalje poruku da i nije toliko međunarodno izolovana.
Na ratištu su obe strane još ubeđene da će pobediti, piše Volfgang Šporer, istraživač konflikata koji je ranije radio za OEBS u Kijevu. „Ukrajina hoće još više oružja sa Zapada, dok Rusija polaže na jaču mobilizaciju, proizvodnju oružja i umor Zapada od rata.“
„To su najgori mogući preduslovi za prekid vatre do kojeg bi se došlo pregovorima“, piše Šporer za list Frankfurter rundšau. On dodaje da kolektivni Zapad uglavnom ćuti o mogućim pregovorima, „kako bi sakrio sopstveno nejedinstvo o tome šta su ratni ciljevi“.
Traje „rat iscrpljivanja“
Kijev se još drži devize da „Rusija razume samo jezik oružja“. Baš tako je u intervjuu za BBC ponovio predsednik Volodimir Zelenski. „Kompromis sa Putinom? Ne, jer nema uopšte poverenja“, dodao je on.
Sva je prilika da su svi spremni na dugi ratni period. Kako ovih dana ocenjuju vojni stručnjaci, na frontu je u toku „rat iscrpljivanja“, gde se uz veliku potrošnju municije i stradanje vojnika ne ostvaruju gotovo nikakvi pomaci.
Toga se dotakla i ruska Nezavisimaja gazeta u jednoj analizi: „Neki konflikt se završava pregovorima kad sve zainteresovane strane shvate da su u ćorsokaku, da je nemoguće vojnim sredstvima steći odlučujuću prednost.“
„Ako to prihvatimo, onda bi pregovori mogli biti blizu. Ali ako u nedogled pokušavate da poboljšate svoju početnu poziciju pred pregovore, onda ti pregovori postaju sve dalji i dalji“, dodaje list.
Tagovi
