Dok Rusija odaje počast žrtvama terorističkog napada koji se dogodio u petak, navire i pitanje koje se često postavlja nakon sličnih incidenata: Kako je moglo uopšte moglo da dođe do ovoga?
Uspostavljanje efikasnih mera protiv odlučnih i dobro obučenih terorističkih grupa izazov je za bezbednosne službe u svakoj zemlji. Ipak, postoji niz znakova koji ukazuju na to da je propust u sprečavanju napada u petak u velikoj meri posledica katastrofalnog bezbednosnog propusta ruskih vlasti.
Američka vlada je početkom marta upozorila da ima saznanje o tome da teroristi nameravaju da ciljaju velika okupljanja u Moskvi. Ovo upozorenje je sugerisalo na to da su američki zvaničnici prikupili specifične obaveštajne podatke o planiranom napadu. Međutim, tri dana pre napada, Putin je negirao navode, nazivajući ih „pokušajem da zaplaše i zastraše rusko društvo“.
U svetlu Putinovog ignorisanja upozorenja, čini se da ruske vlasti nisu preduzele dodatne bezbednosne mere kako bi preventivno zaštitile masovna okupljanja. Svedoci dešavanja u Moskvi u petak rekli su da hala Krokus Siti nije bila dovoljno obezbeđena u trenutku kada se napad dogodio.
Policijska reakcija na napade bila je izuzetno spora, omogućavajući nekolicini napadača da se slobodno kreću i ubiju više stotina ljudi, a da se zatim nesmetano povuku, piše novinar Gardijana u svojoj analizi.
U zemlji sa opsežnim i dobro organizovanim bezbednosnim aparatom, ovako neadekvatna reakcija zaista izaziva zabrinutost. Neki Rusi su oštro uporedili sporu reakciju u petak sa “preteranom prisutnošću policije” na sahrani lidera opozicije Alekseja Navaljnog, nakon njegove smrti u ruskom zatvoru.
„Očigledno je da FSB nije imao prave prioritete. Njihovi glavni resursi bili su usmereni na Ukrajinu i na opoziciju. To su prioriteti koji su im nametnuti odozgo“, objašnjava Mark Galeoti, stručnjak za ruske bezbednosne službe.
Sa intenziviranjem represije u poslednje dve godine nakon napada na Ukrajinu, Putinove bezbednosne službe su se usredsredile na suzbijanje građanskih sloboda. Oštro su progonile ljude koji su podržavali anti-ratne stavove na društvenim mrežama, targetirale LGBTQ+ populaciju, kao i one koji su izražavali poštovanje prema Alekseju Navaljnom polaganjem cveća na trgove nakon njegove smrti.
Hiljade bezbednosnih zvaničnika je premešteno sa svojih redovnih dužnosti u Rusiji kako bi se bavili preuzimanjem novih okupiranih delova Ukrajine, hvatajući ukrajinske simpatizere i šireći strah u stranoj zemlji, umesto da se posvete unutrašnjim bezbednosnim pretnjama.
Pored toga, vlada mišljenje da je pretnja od domaćeg islamskog terorizma, koja je bila stalno prisutna tokom prvih godina Putinove vladavine, opala. Oštre taktike primenjene na Severnom Kavkazu, zajedno sa odlaskom nekoliko hiljada radikala u Siriju i Irak pre nekoliko godina, stvorile su iluziju da je borba protiv islamskog terorizma završena.
„Zavladao je osećaj opuštenosti i generalno se verovalo da više nema ozbiljnih pretnji“, za Gardijan je govorio analitičar koji prati unutrašnje tokove u Rusiji.
Dinamika koja je obeležila napad u petak, u kojem su, prema pisanju medija, većina napadača bili radikalizovani građani Tadžikistana, razlikuje se od terorističkih napada tokom ranijih godina Putinove vladavine, kada su napadači uglavnom bili sa Severnog Kavkaza.
Nakon napada, očekivano su se pojavile glasine i teorije zavere o tome ko bi „stvarno“ mogao biti odgovoran, iako je Islamska država preuzela odgovornost za krvoproliće.
Putin je sugerisao navodne veze sa Ukrajinom u vezi sa napadima, a ruski pro-ratni komentatori su otišli korak dalje, pokušavajući da ospore tvrdnje Islamske države i tvrdeći da su napade zapravo organizovali predstavnici Kijeva.
