Trideset četvrti dan rata doneo je napredak u pregovorima – Rusija će drastično smanjiti vojne aktivnosti oko Kijeva i Černigu, a Ukrajina nudi neutralnost uz bezbednosne garancije. Granatiranje u Dnjepropetrovskoj oblasti i Nikolajevu. Volodimir Zelenski pozvao zapadne zemlje da uvedu naftni embargo za Rusiju.
RAT U UKRAJINI – NAJVAŽNIJE
Raste zabrinutost o potencijalnom radioaktivnom curenju iz nuklearne elektrane Zaporožje.
Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za granatiranje oblasti u kojoj se nuklearna elektrana nalazi.
Međunarodna agencija za nuklearnu energiju pokušava da ispregovara hitnu inspekciju Zaporožja.
Volodimir Zelenski rekao je da će ruski osvajači „nestati kao rosa na suncu“.
Prema izveštajima koji dolaze sa fronta, Rusija je intenzivirala svoje napade na Donjecku regiju.
Najvažnije vesti o dešavanjima iz Ukrajine, iz sata u sat, pratili ste na sajtu Nedeljnika.
21.42 – Pentagon je saopštio da je Rusija počela da pomera veoma mali broj vojnika sa položaja oko Kijeva, ocenjujući da je to više bila promena položaja nego povlačenje ili povlačenje iz rata.
„Verujemo da je ovo repozicioniranje, a ne pravo povlačenje, i da svi treba da budemo spremni na veliku ofanzivu na druge oblasti Ukrajine. To ne znači da je pretnja Kijevu gotova.“, rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi na konferenciji za novinare.
20.35 – SAD će morati da pošalje više stalnih ili rotacionih snaga u Evropu, izjavio je danas američki general i vrhovni saveznički komandant NATO-a Tod Volters.
Volters je pred Kongresom rekao da će odluke biti zasnovane na onome što rade evropske nacije, kao odgovor na potrebu da se stvore četiri dodatne borbene grupe NATO-a u Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Raspoređivanje grupa imaće za cilj napor da zaštite i uliju poverenje državama na istočnom krilu Evrope.
„Mislim da će nam i dalje trebati još“, rekao je Volters pred Komitetom za oružane snage Senata.
Upitan o ranijim obaveštajnim podacima SAD koji su sugerisali da će Rusija brzo nadvladati Ukrajinu, Volters je rekao da je možda došlo do nedostatka u informacijama.
O ruskoj upotrebi hipersoničnog oružja u Ukrajini, Volters je rekao da je bilo više lansiranja koja su izgleda predstavljala pokušaj ruskog predsednika Putina da demonstrira sposobnosti svoje vojske.
20.09 – Lider ruske republike Čečenija Ramzan Kadirov, koji uživa podršku Kremlja, pozvao je danas na kopneni napad ruskih snaga na glavni grad Ukrajine, Kijev. Kadirov je zatražio napad nakon što je ruska vojska, posle današnje runde pregovora sa ukrajinskom stranom u Istanbulu, objavila da će drastično smanjiti vojne operacije u blizini Kijeva i Černigova. Pred oko 10.000 vojnika u Groznom, glavnom gradu Čečenije, Kadirov je rekao da je „više nego uveren“ da bi njegovi borci „ušli u Kijev i tamo uspostavili red“ ako bi im Moskva dozvolila da nastave ofanzivu.
„Treba da završimo ono što smo započeli. Ne treba da stanemo“, kazao je Kadirov.
Kadirov je prethodnih dana objavio brojne video snimke na kojima se navodno vide on i čečenski borci na periferiji Kijeva i u opkoljenoj ukrajinskoj luci Marijupolj. Autentičnost tih snimaka nije bilo moguće potvrditi.
19.31 – Američki predsednik Džozef Bajden konsultovao se sa liderima Francuske, Nemačke, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva o potencijalnom novom paketu pomoći za pomoć Ukrajinu.
Bajden je skoro sat vremena razgovarao telefonom sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, italijanskim i britanskim premijerima Marijom Dragijem i Borisom Džonsonom, saopštila je Bela kuća, prenosi Rojters.
19.05 – Vreme će pokazati da li Rusija zaista namerava da smanji intenzitet vojnih operacija oko Kijeva i severnog ukrajinskog grada Černjihova, kazao je gradonačelnik Černjihova Vladislav Atrošenko za BBC.
Moskva je posle završene najnovije runde pregovora sa Ukrajinom saopštila da će „drastično smanjiti“ borbene operacije u ovim oblastima u cilju „jačanja međusobnog poverenja“.
On je dodao da bi ova objava bila dobra vest ako „možete da verujete ijednoj reči Rusa“.
19.01 – Humanitarna pomoć biće potrebna za oko 18 miliona ljudi u Ukrajini zbog razaranja i raseljavanja tokom ruske invazije, saopštio je šef Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) Frančesko Roka.
Roka je, na današnjem brifingu UN u Ženevi, rekao da je Crveni krst Ukrajine uspeo da do 400.000 ljudi dostavi pomoć u obliku hrane, posteljine, ćebadi, šatora i vode od početka invazije 24. februara.
Na istom brifingu Međunarodni komitet Crvenog krsta usmeren na sukobe i pravila rata saopštio je da vreme ističe za civile u Marijupolju i drugim područjima fronta koji ne mogu da prime humanitarnu pomoć.
Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije u Ukrajini Jarno Habiht rekao je da su zabeležena 74 napada na zdravstvenu infrastrukturu, medicinske ustanove, ambulantna kola i na zdravstvene radnike, u kojima su poginule 72 osobe.
18.27 – U ruskom vazdušnom napad pogođena je zgrada vlade u južnom ukrajinskom lučkom gradu Mikolajevu, a uništen je veliki deo infrstrukture, dok su ljudi zarobljeni ispod ruševina, piše Gardijan.
„Najmanje sedam osoba je poginulo, dok su 22 povređene, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
18.24 – Priča iz najveće ukrajinske luke…
17.49 – Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht rekla je da će ta zemlja izgraditi svoju vojsku brže nego što je planirano i da će njene divizije biti u borbenoj gotovosti dve godine pre roka, navodeći razloge za to kao odgovor Berlina na rat na Ukrajini, preneo je Rojters.
„Nemačka će dostići ciljeve planiranja NATO-a brže nego što je obećano“, navodi se u nacrtu teksta govora koji treba da održi u istraživačkom centru Atlantskog saveta u Vašingtonu.
Divizije bi trebalo da budu sremene za borbu do 2025. godine, dve godine pre planiranog roka. Dok Nemačka trenutno nema nijednu borbeno spremnu diviziju, imala ih je 12 osamdesetih godina prošlog veka tokom Hladnog rata.
Prema prvobitnom rasporedu, Berlin je imao za cilj jednu borbeno spremnu diviziju 2027. i ukupno tri borbeno spremne divizije 2032. godine.
Nemački kancelar Olaf Šolc, u velikoj promeni odbrambene politike zbog početka rata u Ukrajini, obećao je da će uložiti 100 milijardi evra u Bundesver.
17.37 – Reakcije „prvog među jednakima“ među pravoslavnim patrijarsima.
17.28 – Predsednici Rusije i Francuske Vladimir Putin i Emanuel Makron razgovarali su telefonom. Rrazgovor dvojice lidera trajao je oko sat vremena, prenose francuski mediji.
Prethodno je Jelisejska palata saopštila da je razgovor dvojice lidera počeo u 17 časova.
17.24 – Detaljniji izveštaj…
17.00 – Američki državni sekretar Antoni Blinken kaže da ne vidi „znakove ozbiljne namere“ Rusije da postigne mir nakon invazije na Ukrajinu, dodajući da Moskva treba da prekine svoju agresiju sada i da povuče svoje snage, preneo je Rojters.
16.00 – Predsednik SAD Džo Bajden održaće telefonske razgovore sa liderima Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije, kako bi diskutovali o razvoju situacije u Ukrajini, prenosi BBC.
15.41 – Još jedno u nizu obraćanja…
15.12 – Moskva predlaže susret predsednika Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog istovremeno sa parafiranjem sporazuma između dve države na nivou šefova diplomatije, izjavio je danas šef ruske delegacije na pregovorima u Istanbulu Vladimir Medinski.
„Mi smo danas, posle sadržajnog razgovora usaglasili i predlažemo rešenje po kojem je susret dvojice predsednika moguć istovremeno sa parafiranjem sporazuma ministara spoljnih poslova, tim pre što je u momentu parafiranja i razmatranja detalja sporazuma moguće razmatranje različitih političkih nijansi i detalja“, rekao je Medinski novinarima nakon pregovora u Istanbulu, prenosi Tass.
Prema njegovim rečima time će, uz uslov da se brzo radi na sporazumu i nalaženju neophodnog kompromisa, mogućnost zaključivanja mira biti mnogo bliža.
Rusija predlaže da se najpre pripremi sporazum, zatim da ga utvrde pregovarači, potvrde ministri spoljnih poslova na sastanku, nakon čega bi se razgovaralo o mogućnosti sastanka šefova država na potpisivanju ovog dokumenta, objasnio je Medinski. (Beta)
15.05 – Napredak u pregovorima…
14.39 – Rusija je saopštila da će značajno smanjiti vojne aktivnosti u Kijevu i Černigu, prenosi Gardijan, pozivajući se na agenciju Rojters.
Zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin rekao je da se Rusija na ovakav korak odlučila kako bi povećala poverenje između dve zemlje i stvorila uslove za buduće pregovore, kako bi se postigao konačni cilj, a to je potpisivanje mirovnog sporazuma.
14.22 – Ukrajinski pregovarački tim podelio je neke od detalja sastanka koji se održao u Istanbulu, prenosi Gardijan.
Ukrajina je navodno predložila da će usvojiti neutralni status u zamenu za sigurnosne garancije, što znači da se neće pridruživati nikakvim vojnim alijansama i da neće dozvoliti stacioniranje vojnih baza na svojoj teritoriji.
Predlog je uključio i period konsultacija u trajanju od 15 godina o statusu aneksiranog Krima, a stupio bi na snagu samo u slučaju potpune obustave vatre.
13.48 – Internacionalni komitet Crvenog krsta pozvao je Rusiju i Ukrajinu da postignu dogovor oko sigurne evakuacije civila iz opkoljneog Marijupolja i drugih zaraćenih oblasti, prenosi Gardijan.
13.34 – Sastanak između delegacija Ukrajine i Rusije je završen, saopštila je ambasada Ukrajine u Turskoj, a prenosi Gardijan.
Pregovori su trajali oko četiri sata sa povremenim pauzama, ali još uvek nije jasno da li će doći do nastavka.
13.11 – Ukrajinske vlasti saopštile su da je troje ljudi ubijeno, a 22 povređeno prilikom jutrošnjeg napada ruskih snaga na administrativnu zgradu u Mikolajvu na jugu Ukrajine, prenosi BBC.
12.54 – Iz Kremlja su poručili da navodno trovanje ruskog milijardera Romana Abramoviča nema nikakve veze sa realnošću, već da su te informacije deo informacionog rata, prenosi BBC, pozivajući se na Rojters.
Kremlj je takođe saopštio da Abramovič nije deo zvanične delegacije Rusije na pregovorima sa Ukrajinom, iako je fotografisan na sastanku.
12.32 – Nižu se izjave zvaničnika koji ne učestvuju u pregovorima…
12.12 – Vest koja ne ohrabruje pronalaženje rešenja na pregovorima…
10.54 – Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba savetovao je sve pripadnike ukrajinske delegacije koji idu na pregovore sa Rusijom da ne jedu i ne piju ništa, kao i da izbegavaju dodirivanje bilo koje površine, prenosi BBC.
10.25 – Guverner Mikolajva Vitalij Kim rekao je da je projektil pogodio administrativnu zgradu u ovom gradu, prenosi BBC, pozivajući se na AFP.
„Većina ljudi je čudesno pobeglo iz zgrade, ali nekoliko civila i vojnika nisu uspeli to da urade“, rekao je Kim.
9.32 – Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je domaćin nove runde pregovora Moskve i Kijeva, kaže da su i ukrajinski predsednik Zelenski i ruski predsednik Putin „važni prijatelji“.
Dodao je da bi napredak u razgovorima otvorio put liderima da se sastanu – i da bi Turska takođe mogla da bude domaćin tome.
Erdogan je, kako prenosi BBC, takođe rekao ruskom i ukrajinskom timu u pregovorima da obe strane imaju „legitimne zabrinutosti“, ali „da smo došli do trenutka kada razgovori treba da daju konkretne rezultate“.
8.26 – Ako neko misli da je Beograd najbolje mesto za pregovore, Srbija je spremna da ponudi svoju prestonicu ruskim i ukrajinskim pregovaračima, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji „Ćirilica“ televizije Hepi.
„Ne mešamo se ni u šta, ali ako neko misli da je Beograd najbolje mesto – spremni smo da ponudimo Beograd ruskim i ukrajinskim prijateljima za pregovore“, rekao je Vučić povodom izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da bi Beograd mogao biti dobro mesto za rusko-ukrajinske mirovne pregovore.
7.33 – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je zapadne države da hitno pooštre sankcije Rusiji i uvedu embargo na naftu, kako bi sprečile Moskvu da eskalira mere protiv njegove zemlje.
U noćašnjem video-obraćanju naciji, Zelenski je, vidno iznerviran, rekao da je Zapad prošle godine pogrešno proračunao, kada je odložio sankcije i da je zatim usledila invazija, prenosi Rojters.
„Rat punog obima je počeo. Sada ima mnogo nagoveštaja i upozorenja da će navodno oštrije sankcije, poput embarga na isporuku ruske nafte Evropi, biti uvedene ako Rusija upotrebi hemijsko oružje“, rekao je Zelenski koji je povremeno udarao rukama o sto.
„Zar sve što je ruska vojska uradila do danas ne zaslužuje embargo na naftu? Zar fosforne bombe nisu opravdanje za to? Granatirano postrojenje za proizvodnju hemikalija ili granatirana nuklearna elektrana to ne zahtevaju“, upitao je ukrajinski predsednik.
7.32 – Više od 60 ukrajinskih crkava i verskih objekata ruske snage su uništele od prve invazije 24. februara, saopštile su ukrajinske vlasti.
7.31 – Obraćanje američkog predsednika.
7.30 – Kratki rezime:
- Nova runda pregovora bi ovog jutra trebalo da bude održana u Istanbulu, saopšteno je iz turskog predsedništva.
- Ukrajina kaže da je njen glavni prioritet u pregovorima „prekid vatre“.
- Sirene za vazdušni napad oglasile su se rano jutros, a zvaničnici kažu da su ruske trupe blokirale izlazne rute iz pojedinih ukrajinskih gradova.
- Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da je njegova opaska da Putin ne bi trebalo da ostane na vlasti izrazila njegovo lično „moralno ogorčenje“, a ne zvaničnu američku politiku.
- Ruski milijarder Roman Abramovič pretrpeo je simptome „slične trovanju“ nakon održavanja mirovnih pregovora početkom marta.
- Gradonačelnik Marijupolja rekao je da je oko 160.000 ljudi i dalje u tom lučkom gradu u kom je teška situacija usled višenedeljne opsade od strane ruske vojske.
- Ukrajinci kažu da su povratili kontrolu nad Irpinjom, gradićem u blizini Kijeva, dok ruska vojska saopštava da su uništeni depoi municije kojima se snabdevala ukrajinska vojska koja brani prestonicu.
- Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta odbila je zahtev Rusije da plaća uvoz ruskih energenata u rubljama. Iz Kremlja poručuju – ako Evropa odbije da plaća gas u rubljama, besplatno ga neće isporučivati.
(BBC, Gardijan, Rojters, Beta)
Tagovi
