Nemačka je zatražila od Međunarodnog suda pravde da obustavi prodaju zgrada u Rimu koje su u vlasništvu Nemačke i koje bi uskoro mogle da budu prodate na aukciji – radi plaćanja odštete za nacističke ratne zločine, prenosi Dojče vele.
Nemačka je Međunarodnom sudu pravde (ICJ) kasno u petak (29.aprila) podnela tužbu protiv Italije zbog dugotrajnog spora u vezi sa reparacijama iz Drugog svetskog rata.
Ovo je drugi put da je slučaj dospeo u najviši sud UN. Međunarodni sud pravde u Hagu je 3. februara 2012. presudio da italijanski sudovi, koji prihvataju tužbe žrtava nacističkih ratnih zločina, krše princip imuniteta države, obrazložio je tada japanski sudija Hisaši Ovada.
Prema odluci navišeg suda UN – privatna lica ne mogu da tuže Nemačku pred stranim sudovima.
Međunarodni sud pravde u Hagu je najviši pravosudni organ UN, osnovan 1946. da bi rešavao sporove između država. Njegove presude su obavezujuće i na njih se ne može uložiti žalba. Međutim, sud UN nema na raspolaganju instrumente za sprovođenje svojih presuda.
Šta je u središtu spora?
U podnesku koji je sada objavio sud sa sedištem u Hagu, Nemačka tvrdi da su sudovi u Italiji u više navrata prekršili presudu Međunarodnog suda pravde iz 2012.
Više od 25 novih zahteva za odštetu podneto je italijanskim sudovima protiv nemačke države zbog štete nastale nacističkim zločinim za vreme Drugog svetskog rata. U najmanje 15 slučajeva, italijanski sudovi su naložili Nemačkoj da plati odštetu.
„Italija prekršila i nastavlja da krši svoju obavezu da poštuje nemački suvereni imunitet“ preteći da će oteti i prodati zgrade da bi se tako platila otšteta na osnovu žalbi koje su podnele žrtve nacističkih zločina.
Nemačka vlada se posebno pozvala na odluku italijanskog Ustavnog suda iz 2014. koja dozvoljava „individualne žalbe žrtava ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti protiv suverenih država“. Shodno toj odluci, imunitet države ne važi kada su u pitanju ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.
Kako se navodi u žalbi, ova presuda je „izrečena uz svesno kršenje međunarodnog prava i obaveze Italije da se pridržava presude najvažnijeg pravnog tela UN“.
Spor je počeo 2008. tužbom Italje protiv Nemačke
Ovaj slučaj je započeo 2008. kada je Vrhovni sud u Italiji osudio Saveznu Republiku Nemačku da plati ratnu odštetu i zbog toga hteo da konfiskuje nemačku imovinu u Italiji. Presude su se odnosile na zločine počinjene od septembra 1943. do maja 1945. tokom nemačke okupacije Italije.
Nemačka je potom krajem 2008. apelovala na ICJ da proveri da li su presude donete u Italiji kojima je Nemačka obavezna da plati odštetu kompatibilne sa međunarodnim pravom.
Savezna vlada je tvrdila da je nakon rata pitanje obeštećenja rešeno u okviru međuvladinih sporazuma. Prema sporazumu iz 1961. Nemačka je već platila Italiji reparacije u iznosu od 40 miliona nemačkih maraka.
Te 2008. je osnovana i nemačko-italijanska komisija.istoručara.
1943: Kada su saveznici postali neprijatelji
Izveštaj nemačko-italijanske komisije istoričara otvorio je stare rane. Dokumentovano 5.000 slučajeva pljačke, silovanja i ubistva.
8. septembra 1943. Kada se Italija povukla iz saveza sa Hitlerovom Nemačkom, prijatelji su postali neprijatelji. Nemačke trupe u Italiji su preko noći postali okupatori. Vermaht i SS su brutalno napadali Italijane, ostavljajući za sobom trag razaranja dok su se povlačili na sever.
Tokom okupacije, nemačke trupe ne samo da su ubile hiljade civila, neke od njih u masakrima, već su i oko 600.000 vojnika italijanskih oružanih snaga deportovale na prinudni rad na teritoriji Rajha. Desetine hiljada njih su tamo izgubile život.
Među onima koji su podneli tužbu Italijanskim sudovima su i preživeli i rođaci žrtava masakra u Čiviteli i Marzabotu.
29. septembra 1944. u Marzabotu, u planinama južno od Bolonje Vermaht i SS su streljali samo u tom selu skoro 800 civila, uglavnom žean i dece. Više od 200 žrtava su bila deca mlađa od 13 godina.
Ukupno je u nekoliko okolinih sela ubijeno više od 1600 ljudi.
U masakru koje je 1944. izvršila divizija Hermana Geringa u italijanskom selu Čivitela, ubijeno je više od 200 ljudi.
„Bio je ograničen broj jedinica, što ih je učinilo još okrutnijim“, kaže Volfgang Šider, profesor savremene istorije i zamenik predsednika Nemačko-italijanske komisije istoričara.
Ovaj novi pogled na nemačko-italijansku istoriju takođe opovrgava mitove, kao što je onaj – da je od 1943. cela Italija bila protiv Hitlera.
Nemačke trupe su u akcijama protiv civilnog stanovništva više puta podržavali italijanski fašisti i Musolinijeve pristalice.
„Problem kolaboracije se mora intenzivnije istraživati. Tako nastaju potpuno drugačiji aspekti u odnosu na to kada taj period posmatrate samo iz perspektive kompletnog otpora“, kaže Šider.
Zašto je Nemačka baš sada podnela tužbu?
Najhitnije pitanje za Nemačku sada je predstojeća odluka italijanskog suda o tome da li da se prisilno prodaju nekretnine u toj zemlji koje su u vlasništvu Nemačke države.
Radi se o četiri objekta koja uključuju zgrade u Rimu u kojima se nalaze kancelarije Nemačkog arheološkog instituta, Nemačkog istorijskog instituta, Gete instituta i Nemačke škole u Rimu.
Italijanski sud saopštio je da će 25. maja odlučiti da li će te zgrade prodati na aukciji.
Nemačka je pozvala ICJ da preduzme mere za zaustavljanje aukcije imovine dok se razmatra veći slučaj oko odštetnih zahteva iz Drugog svetskog rata. Nemačka takođe traži finansijsku kompenzaciju od Italije „za bilo kakvu povredu prouzrokovanu kršenjem prava Nemačke na suvereni imunitet“.
Ročište nije zakazano, ali se očekuje u narednih nekoliko nedelja. Presude se obično donose posle više godina.
.
Tagovi
