Zbog rušenja ukrajinske brane Kahovka i pražnjenja rezervoara koji je navodnjavao plodna polja žita, južni deo zemlje bi mogao da postane pustinja. Oko 42.000 ljudi čiji su domovi nizvodno od brane pogođeni su poplavama, službe za spasavanje ih evakuišu vozovima i autobusima, dok mnogi još uvek čekaju zaglavljeni u potopljenim gradovima.
Poplave su najjače pogodile južnu obalu Dnjepra, a okupirani grad Oleški je potpuno potopljen. U gradu Antonivku koji se nalazi nizvodno od rezervoara bujica nosi delove kuća i stabla. Vanredni voz je išao iz grada Nikolajeva i spasavao građane Hersona. Pojedinci peške spasavaju životinje i stvari.
Evakuacija traje već drugi dan, a pošto je ovaj deo podeljen na okupiranu i ukrajinsku zonu, Rusi u isto vreme granatiraju njegove delove.
Iako još uvek nije u potpunosti jasno šta je izazvalo uništenje brane i hidroelektrane Kahovka – Ukrajina, UN i drugi svetski lideri su za ovu ekološku i humanitarnu katastrofu okrivili Rusiju. Stručnjaci za inženjering i municiju su ocenili da je rušenje najverovatnije izazvala podmetnuta eksplozija.
Ukrajinsko Ministarstvo poljoprivrede i hrane je saopštilo da će posledice ovog uništenja biti drastično osetnije sledeće godine, čak i na globalnom nivou, pošto je jedan od najvećih rezervoara vode u Evropi uništen, što uslovljava nestanak jednog od najplodnijih ukrajinskih regiona i nestašicu hrane.
„Udar na hidroelektranu je ostavio sisteme navodnjavanja oblasti Hersona, Zaporožja i Dnjepra bez vode, a veći deo regiona bi mogao da ostane bez pijaće vode“, saopštili su iz ministarstva.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da je uništenje brane „ljudska, ekonomska i ekološka katastrofa, još jedan primer koliku cenu ljudi plaćaju zbog rata“.
„Uništavanje jednog od najvećih rezevoara vode u Ukrajini je namerno. Na ovim prostorima je pre ruske invazije živelo najmanje 100.000 ljudi, a sada ih ima nekoliko desetina hiljada. Stotine ljudi je ostalo bez pijaće vode“, saopštio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Dodao je da ukrajinske službe spašavaju ljudske živote, a da se ruska strana nije pobrinula za evakuisanje.
Ali, kolaps ovog ukrajinskog poljoprivrednog regiona bi mogao da utiče na ceo svet.
Ukrajina je jedna od najvećih izvoznika u oblasti poljoprivrede, ima udeo od 40 odsto na svetskom tržištu suncokretove sačme, 35 odsto suncokretovom ulju i 5 odsto pšenicom, ječmom i kukuruzom.
Rat na brani nije novost u Ukrajini
U avgustu 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, Sovjeti su prilikom odlaska minirali Dnjeparsku hidroelektranu i izazvali poplave 50 milja nizvodno i smrt hiljada ljudi. Nemci su takođe minirali branu nekoliko godina kasnije.
Prošle godine, kada je Ukrajina bila nadomak od preuzimanja Hersona, kijevski zvaničnici su upozoravali da bi Rusi mogli da odštete branu.
Ruska novinska agencija Tas je objavila da je u poplavama sedmoro ljudi nestalo, a da oko 100 čeka na evakuaciju.
Ukrajinska vlada tvrdi da su ruske snage minama raznele branu Kahovka. Na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN zaključeno je da će ova katastrofa, ko god je počinio, imati teške i dalekosežne posledice po hiljade ljudi južne Ukrajine, ali da niko neće imati koristi od nje.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede i hrane, 10.000 hektara obradivog zemljišta je poplavljeno u Hersonskoj oblasti. Takođe, biće posledica i po ukrajinsko ribarstvo, jer će ribe i vodene vrste iz rezervoara uginuti.
„Fauna Crnog mora je narušena, prvo zbog uginuća slatkovodne ribe, a drugo i zbog ogromnog priliva slatke vode.“
Portparol Kremlja Dimitrij Peskov je negirao bilo kakvu umešanost Rusije u nesreću, i rekao da su navodi u javnosti „sabotaža“.
Tagovi
