Dargi predsedniče, poslušao sam Vaš savet i odlučio da više ne letujem po tri puta na Brinoima, već da kao većina građana idem u bratsku Grkču, ali već danima ne mogu na mapi da nađem taj Sotop koji ste mi preporučili, pa sm pomislio da nije možda reč o nekom dervnom gradu koji je nestao kao i ona Altantida a da Vama možda nisu javili?
Mislim, ako je i nestao, za to su sigurno krivi onaj Đilas i Šolak a ne Vi, jer dok Vi zidate gradove oni ih kradu, a prema onome što znam ukrali su najmanje četiri cela grada, imam i spisak: Pompeja, Vavilon, Ur i da izvinite, sramota me da kažem, čak i jedan koji se zove malo bezobrazno – Makču Pikču i proterali iz njega sve Ikne, samo zato što su u najvećem broju glasali za nas!
Zarpepastio sam se šta su sve spremni da urade, jer sam i lično žrtva tog zla, s obzirom da mi je baba od Ikna a deda od Asteka, ali gotovo da ih više nema oko Vrnjačke Banje, a od tog Makču ostalo samo neko kamenje iznad Pirota, dva sata sam plakao nad njima pitajući se šta sad mi Ikne i Asteci da radimo i gde da dovedem decu i kažem: „Evo, odavde su Babići, da znate, da se ponosite, tu da letujete kod svojih na selu a ne da se pocutate po nekakvim Brinoima s ‘Luj Viton’ torbicama punim tuge za zavičajem!“
Idnijanska je tuga pregolema, voljeni predsedniče, pa zato lutam od kodirora do kodirora i malo do tih Briona, pardon, Brinoa, tragajući za korenima, al’ ako Vi kažete – Sotop, biće Sotop!
Međutim, izgleda da uopšte nije Sotop već neki Sopot kako mi je drug Bata Gašić izgulgao kod njih na kompjuteru u BIA, i izgleda da uopšte nije u Grkčoj već nadomak Beograda?!
Koliko sam video na slici, uopšte nema more, spa-centre, teniske terene, džazuki, saune, ekskluzivne restorane, i što je najgore – Tito nikad nije letovao tamo, pa je l’ baš moram ja?!
Mislim, idem, već sam se spakovao, evo tražim i neke drugare kao što ste rekli, postavio sam na „fejsu“ i „tivteru“ oglase: „Ćao, zovem se Zoran Babić, poznatiji kao Zorule Viton, imam 48 godina, volim sve što vole mladi, bogati i bahati, sakupljam dnevnice i makete vazduplohova! Ako ima neko zaintersovan iz Sopota za druženje, ludo zezanje, igranje zanimljive georgafije, poznavanje parvopisa i tenis (al’ bez loptice, samo da mašemo reketima), nek se javi! Opozicija, narkomani, pacovi i zmije – stop!“
Postavio sam i fotografiju, već se javilo nekoliko ljudi koji bi da mi budu drugari… Dobro, ne baš najbolji drugari ali ima nekoliko baš finih, ko neki deda Radovan, pitao sam ga da li ima teren za tenis a on ko iz topa: „Narvski, bre, ima i bazen ako posečeš šumu, umeriš drva, pa onda kopaj rupu za bazen kolko ti volja. Ene ti ga bunar pored kuće pa kofu po kofu i milina božija…
Što se tenisa tiče, tempiram formu za Vimbldom, baš mi treba jedan taki pojak za sparing partnera u njivi, ovaj, na manje-više šljakastom terenu, a mož bidne i travnat ko vimbldonski, samo kad površimo žito! Samo ti bucko dođi, Budva nema što Sopot ima! Stvarno nema, života mi, ne mož da kosiš Mogren plažu, hahaha…“
Najverovatnije ću kod njega, najdraži predsedniče kojem se divim do maksimalne prenapregnutosti bešike!
More je more, ja sam skroman čovek, ko svaki autothoni naprednjak.
Nama u slavu su i napisali onu pesmu „Kondrorov let“ što obavezno pobeđuje u Guči! To je oda jednoj ptici velikoj ko vazduplohov na kojoj smo leteli po Adnima, one planine od Banje do Leskovca, no…
Da Vas više ne smaram mojom indijasnkom elelgijom, odoh lagano ka Sotopu, kupio sam i električni trotinet, takvi smo mi mladi: vetar u kosi – gde spustim „Luj Viton“ torbicu tu mi je dom, što bi onaj Majkl Džoger rekao…
Javljam se čim stignem, ako oni prljavi tajkuni nisu ukrali i taj Sotop?!
Tagovi
