U Lionu, u decembru 2023, održao se Francuski kongres psihijatara (CFP). Tom prilikom, lekari su se zajednički radovali nedavnom otvaranju Ministarstva za usamljenost u Japanu i Velikoj Britaniji: država je konačno ozbiljno shvatila problem izolovanosti. Zabrane kretanja stanovništva i policijski čas tokom epidemije koronavirusa skrenuli su pažnju na ovo pitanje. „U januaru 2021, 24% stanovništva uzrasta od 15 godina i više našlo se u socijalnoj izolaciji i, osim vrlo retkih susreta, ne održava više veze sa svojim okruženjem. Za godinu dana, ovaj procenat se povećao za 10“, upozorava nas zvanični sajt francuske vlade vie-publique.fr u decembru 2021.
Razna udruženja, poput Francuske fondacije, počinju da se bave ovim „društvenim fenomenom“, koji je sada predmet istraživanja naučnih instituta i tema programa medijskih servisa. Borba protiv usamljenosti postala je polje isprobavanja različitih politika društvene zaštite koje se sprovode kroz javno-privatna partnerstva veoma popularnih od početka 80-ih u kapitalističkim društvima: opšta mobilizacija protiv samoće je zajednički poduhvat vlada koje se trude da što više smanje budžetska davanja i solidarnih udruženja, fondacija, preduzeća i filantropskih organizacija, koje koriste svaku priliku da obaveste javnost o sopstvenim vrlinama. Svi upozoravaju na urođene opasnosti usamljenosti (depresija, suicid, hronična oboljenja, itd.), predlažu „praktične savete“ i nameću opšti stav: od mladih koji su obuzeti društvenim mrežama do starijih napuštenih po staračkim domovima, usamljenost se tiče svih, veje svuda i širi se kao „epidemija“ – „bolest našeg doba“.
Sve ove institucije vide usamljenost kao priliku za ulaganje u stvar oko koje se svi slažu i ne iziskuje mnogo. U Francuskoj ne prođe mesec bez neke objave filantropskih ili namenskih udruženja, ili bez zabrinutih uzvika naučnika: „Ne može se više ignorisati ekonomsko opterećenje koje izaziva usamljenost“, mogli smo pročitati u Le Mondu 4. januara ove godine. Grupa istraživača, zdravstvenih radnika i političara podsetila je da je „15% Francuza izjavilo da većinu vremena provode sami“ i podržavaju popularizaciju „boljih praksi i većih resursa kako bi se svima pružilo sigurno društveno okruženje od najranije dobi“.
Prevladava samo jedna definicija problema, zasnovana na zajedničkoj osudi nesposobnosti tačno određene društvene kategorije: protiv siromašnih, nesposobnih da usamljenost pretvore u životnu snagu. U njihovom slučaju, usamljenost je tek još jedno poglavlje u njihovoj knjizi bede. Eto, medijska upozorenja su često praćena savetima da se „ponovo izgrade društvene veze“. Ništa novac, zaposlenje, diplome ili stan; ništa kritika političkih i ekonomskih vlasti: samo „društvene veze“, kao da one samostalno uspevaju da tlu dobre volje.
Za veliku upalu dovoljan je oblog: zvanične instance u Francuskoj stvorene s ciljem da uguše problem ograničene su na lokalne politike – „službe za samoću“ u opštinama, partnerstva između mesnih zajednica i udruženja, itd. Time se odvajaju posledice od svojih uzroka – od obrazovanja do rada, preko javnih službi, kao da fokus na „društvenu otuđenost“ negira (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
