Tihi pregovori Sjedinjenih Država i Rusije o razmeni političkih zatvorenika, trajali su skoro godinu dana. Međutim, pravi preokret nastupio je 25. juna, kada su oficiri CIA i njenog ruskog pandana seli i održali sastanak u glavnom gradu Bliskog istoka.
Amerikanci su izneli predlog: oslobađanje dvadeset zatvorenika iz ruskih, američkih i evropskih zatvora.
U četvrtak je sedam aviona sletelo u Ankaru, u Turskoj, i prevezlo oslobođene zatvorenike. To je bio trenutak kada je uspešno okončan ovaj intenzivan diplomatski napor koji se odvijao potpuno dalje od očiju javnosti.
Bezbednosni i obaveštajni zvaničnici obe zemlje su pregovarali u velikoj tajnosti, a njihove poruke su ponekad dostavljane i ručno – nosili su ih najpoverljiviji kuriri.
Oslobođeni su reporter američkog Volstrit žurnala Evan Gerškovič, američki bezbednosni zvaničnik Pol Velan i 14 drugih Amerikanaca, Rusa, Evropljana zatočenih u Rusiji i ostalim zatvorima širom sveta.
Ovim sporazumom je oslobođen i Rus Vadim Krasikov, koji je bio u nemačkom zatvoru od 2019. godine zbog ubistva bivšeg čečenskog separatističkog borca u parku u Berlinu.
Njegovo oslobađanje je više puta tražio ruski predsednik Vladimir Putin, i govorio da je „Krasikovo delo čin patriotizma“.
Zapanjujuće je što je ovaj dogovor dobio svoje plodove baš u trenutku kada Sjedinjene Države gledaju da pošalju što više oružja na bojište kako bi ubili što više ruskih vojnika, piše The New York Times. Oni dolaze i u trenutku kada se priča da Bajden (koji je lično bio uključen i posvećen ovim pregovorima), posle odustajanja od predsedničke kandidature, gubi integritet i moć.
Američki zvaničnici su juče pokušavali da se ograde od bilo kakvog spekulisanja o „topljenju leda“ između njih i Rusa, pa su govorili da je ovaj dogovor postignut samo zbog nacionalnih interesa, dakle, „svaka zemlja je dobila ono što je želela“.
Među onima koji su oslobođeni su novinari, disidenti i borci za ljudska prava. Kristo Grozev, istraživač koji prati ruske obaveštajne operacije, kaže, kako prenosi The Atlantic, da je među oslobođenima i ruski par koji je uhvaćen u špijuniranju u Evropi.
„Sve je to komplikovano. Politički zatvorenici i strani taoci bi trebalo da budu oslobođeni, ali će ruski predsednik Vladimir Putin svakako nastaviti da gomila zatvorenike, kao kapital za razmenu. To mu je samo podsticaj“, rekao je Grozev pre početka razmene.
To je i stara sovjetska praksa.
I u to vreme su ruski zatvorenici visokog profila često završavali u razmenama špijuna, iako nisu imali veze sa špijunažom. Ali, i kada je sovjetski režim koristio strane taoce za sopstveni interes, bio je suptilniji u tome.
Godine 1969. Sovjetski Savez i Britanija zaključili su razmenu špijuna. Američki par osuđen za špijuniranje za Rusiju u Britaniji razmenjen je za britanskog školskog učitelja po imenu Džerald Bruk, koga su Sovjeti optužili da je špijunirao dok je bio u SSSR-u.
Nikada nije dokazano da je Bruk radio za stranu vladu dok je bio u Sovjetskom Savezu, a Evan Gerškovič koji se juče vratio kući, potpuno je nevin novinar, piše dalje The Atlantic.
Iako su porodice ovih ljudi srećne što se oni konačno vraćaju kući i što neće trunuti u ruskim zatvorima, na primer, ova razmena ima i loše implikacije za ostale političke zatvorenike koji tamo i ostaju.
Tamo su na primer i hiljade ukrajinskih civila koji ostaju zatvoreni u Rusiji.
„Nažalost, zapadni fond za zamenu je mali u poređenju sa ogromnim trgovačkim kapitalom Rusije“, tvrdi Sergej Davidis, koji vodi moskovsku nevladinu organizaciju Program podrške političkim zatvorenicima.
Tako, recimo, Aleksej Navaljni nije doživeo završetak pregovora koji su tada bili u toku. Ali nije on jedini. Pre tri godine, Ivan Pavlov, ruski branilac u egzilu, dao je tadašnjem američkom ambasadoru Džonu Džej Salivanu dugu listu svojih klijenata koji služe produžene kazne navodno zbog izdaje i špijunaže. Tada je počelo manevrisanje za razmenu.
Međutim, glavna prepreka do ostvarenja tih razmena ostala je ta što Zapad nema dovoljno „razmenskog kapitala“.
Tagovi
