Razumevanje i lečenje poremećaja ishrane

Poremećaji ishrane, postali su sveprisutni problem među mladima današnjice, naročito kod osoba ženskog pola. Ovi poremećaji ne samo da imaju ozbiljan uticaj na fizičko zdravlje, već takođe duboko utiču na emocionalno stanje, kvalitet života i opštu dobrobit mladih ljudi. Pravovremeno prepoznavanje, dijagnoza i tretman su ključni za oporavak. Osobe koje iskuse simptome poremećaja ishrane trebaju se obratiti zdravstvenim stručnjacima kako bi dobile odgovarajuću podršku i tretman.

Neki od najčešćih poremećaja ishrane kod mladih uključuju:

• Anoreksija je nervoza koju karakteriše namerno ograničavanje unosa hrane i ekstremno mršavljenje, praćeno strahom od debljanja, nerealnom percepcijom telesne težine i negativnom slikom tela.
• Nasuprot tome je bulimija koju karakteriše ciklus prejedanja, praćenog osećajem gubitka kontrole nad hranom, te pokušajima kompenzacije prejedanja, kao što su izazivanje povraćanja, preterano vežbanje ili zloupotreba laksativa. Čest je i poremećaj prejedanja s nedostatkom kontrole koji karakteriše ponavljajuće epizode prejedanja bez kompenzacijskih metoda. Osoba doživljava osećaj gubitka kontrole nad hranom tokom tih epizoda.
• Ortoreksija je opsesivna preokupacija zdravom prehranom i izbegavanje hrane koja se smatra „nezdravom“ ili „nečistom“. Osoba može postati opsednuta pravilima prehrane i kvalitetom hrane koju konzumira, što može dovesti do socijalne izolacije i značajnog smanjenja kvalitete života.

Razumevanje poremećaja ishrane

Poremećaji ishrane često imaju duboke korene u psihičkim i emocionalnim faktorima. Mladi ljudi mogu koristiti prehrambene obrasce i kontrolu nad hranom kao način suočavanja s unutrašnjim emocionalnim iskustvima, kao što su teskoba, depresija ili nisko samopoštovanje. Ovi poremećaji takođe mogu biti povezani s osećajem nedostatka kontrole nad vlastitim životom ili pritiscima okoline koji promovišu određeni ideal tela.

Psihoterapija se koristi kao sredstvo za razumevanje, podršku i promenu u kontekstu poremećaja ishrane kod mladih. Psihoterapija pruža kontekst za istraživanje i razumevanje ovih dubljih uzroka kako bi se mladima pomoglo u izgradnji zdravog odnosa prema hrani i telu. U psihoterapiji se pruža specifičan pristup u lečenju ovih poremećaja, nudeći podršku, razumevanje i alate za promenu emocionalnih i ponašajnih obrasaca koji se vežu uz poremećaje ishrane.

Individualizacija je bitna. Svaki poremećaj ishrane je jedinstven i ima svoje specifične uzroke i simptome. Psihoterapeut radi zajedno s mladom osobom kako bi razumeo njihovo iskustvo i izazove na individualnom nivou, prilagođavajući terapijski pristup njihovim potrebama. Izgradnja poverenja je ključna u radu sa mladima, psihoterapeut stvara siguran i podržavajući terapijski odnos kako bi mladima omogućio otvorenost i poverenje. To je ključno za istraživanje dubljih emocija, strahova i uverenja koji leže u osnovi poremećaja ishrane.

Promena ponašanja i misli je ono što je bitno u procesu promene, te kroz kognitivno-bihevioralne tehnike, psihoterapija pomaže mladima prepoznati disfunkcionalni obrazac. Poremećaji ishrane često su povezani s nedostatkom emocionalne regulacije. Psihoterapija pomaže mladima identfikovati i razumeti njihove emocionalne potrebe te ih uči zdravim načinima suočavanja s emocijama umesto kroz poremećaje ishrane. Rad na samopoštovanju i predstavi, slici svoga tela i razvijanju pozitivnog samopoštovanja i prihvatanja vlastitog tela.

Ono što je važno spomenuti je da je podrška porodice i socijalnog okruženja veoma važna. Jer poremećaji ishrane često utiču na celu porodicu, iz tog razloga je bitno uključiti u rad i članove porodice kako bi se stvorila podrška i razumevanje te stvorilo zdravo okruženje koje podstiče oporavak. Psihoterapija pruža mladima alate i strategije za prevenciju povratka simptoma poremećaja ishrane. Uči ih kako prepoznati rane znakove i upravljati stresom i izazovima koji mogu podstaknuti recidive.

Faktori koji utiču na razvoj poremećaja ishrane:

• Sociokulturalni faktori kao što su pritisak okoline i mediji koji plasiraju idealizovane slike tela u medijima, što može dovesti do nezadovoljstva vlastitim izgledom i želje za postizanjem „savršenog“ tela. Društveno prihvaćeni standardi ishrane mogu stvoriti pritisak na mlade da se pridržavaju određenih dijeta ili ograničavaju unos hrane. Grupni pritisak vršnjaka i želja za pripadanjem mogu podstaknuti mlade na usvajanje nezdravih prehrambenih navika ili ponašanja.
• Psihološki faktori kao što su perfekcionizam, nisko samopoštovanje, problem sa samoprihvatanjem mogu uticati na razvoj poremećaja ishrane. Mladi s tendencijom ka perfekcionizmu često su skloni postavljanju visokih standarda u pogledu tela i hrane, što može dovesti do poremećaja. Osobe s niskim samopoštovanjem mogu koristiti kontrolu nad hranom kao način da se osećaju bolje o sebi ili da steknu osećaj kontrole u drugim aspektima života, ili pak mogu koristiti poremećaje ishrane kao način da se nose s tim osjećajima.
• Biološki faktori kao što su genetski faktori i neurohemijski disbalans dopamina i serotonina mogu doprineti razvoju ovih poremećaja.

Preporuke za osobe s poremećajem ishrane: Put prema oporavku

Poremećaji ishrane su izazovna stanja koja zahtevaju podršku, strpljenje i upornost. Ako ste osoba s poremećajem ishrane, evo nekoliko preporuka koje mogu pomoći na vašem putu prema oporavku:

• Potražite stručnu pomoć: Ključno je tražiti stručnu pomoć od terapeuta, psihologa ili psihijatra. Oni će vam pružiti podršku, razumevanje u procesu oporavka.
• Prihvatite da vam je pomoć potrebna: Priznavanje da vam je potrebna pomoć i otvaranje za terapijski proces je važan korak prema oporavku. Prihvatite da je poremećaj ishrane ozbiljno stanje i da je traženje pomoći znak snage, a ne slabosti.
• Izgradite podršku: Okružite se podržavajućim ljudima, kao što su porodica, prijatelji i grupe za podršku. Podrška od drugih koji razumeju vaše izazove može biti veoma važno.
• Radite na samoosvešćivanju: Postanite svesni svojih misli, osećaja i ponašanja povezanih s poremećajem ishrane. Promatrajte svoje obrasce razmišljanja i prepoznajte disfunkcionalna uverenja koja podržavaju poremećaj. Svesnost je ključna za promenu.
• Razvijte zdrave strategije suočavanja: Učite nove načine suočavanja sa stresom i emocionalnim izazovima koji ne uključuju poremećaje ishrane. Razmislite o uključivanju tehnika poput meditacije, vežbanja ili pisanja dnevnika kako biste pronašli zdrave načine oslobađanja od stresa.
• Promenite okolinu: Ako je moguće, pokušajte izbeći okruženje ili situacije koje potiču vaš poremećaj ishrane. To može uključivati izbegavanje društvenih medija koji promovišu nerealna telesna očekivanja ili izbegavanje okruženja u kojem se intenzivno raspravlja o hrani ili dijetama.
• Negujte zdrave navike: Fokusirajte se na usvajanje zdravih navika u vezi s prehranom, telesnom aktivnošću i samoprezentacijom. Obratite se nutricionisti kako biste dobili smernice o pravilnoj ishrani i održavanju zdrave telesne težine.
• Budite strpljivi i nežni prema sebi: Oporavak od poremećaja ishrane zahteva vremena i strpljenja. Nemojte sebe kriviti ili osuđivati ako imate poteškoća na tom putu. Budite nežni prema sebi i prihvatite da će biti uspona i padova, ali da je svaki korak prema oporavku važan.

Oporavak od poremećaja ishrane može biti izazovan, ali s podrškom, stručnom pomoći i vlastitim zalaganjem, moguće je ostvariti pozitivne promene. Zapamtite da zaslužujete sreću, zdravlje i ljubav prema sebi, bez obzira na svoju telesnu težinu ili izgled. Verujte u sebe i budite hrabri u svom putu prema oporavku.

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.