Kao mitsko biće bugarske politike, Bojko Borisov kao da je pokupio po delić mozga Velje Ilića, Dragana Markovića Palme i Milutina Mrkonjića, a potom mu je u vene ubrizgana krv čistokrvnog Evropljanina, kako mu karakterna struktura srpske vesele trojke ne bi postala dominantna. Upoznao sam ga krajem jula 2011. godine u Šabli, na vojnom poligonu NATO-a, u zemlji nekadašnje članice Varšavskog pakta, koja je sada deo EU porodice! Tamo je vežbala slavna 250. raketna brigada čiji je divizion u večna lovišta poslao „stelt“ bombarder F-117 i lovac F-16, daleke 1999. godine.
U vreme JNA, raketaši PVO gađali su u Puli. U doba SRJ i SCG, postojao je poligon u crnogorskoj Luštici, gde sada Milo podiže velelepni turistički objekat što finansiraju momci iz Egipta, nekada bliski Hosniju Mubaraku, koji su, posle „arapskog proleća“ u Egiptu, skrovište za sebe i svoj kapital pronašli tamo gde su gađali jugoslovenski raketaši. Ali posle raskida političkog saveza Slobe i Mila, ovaj drugi konstantno je grmeo kada bi Vojska Jugoslavije planirala da podmazuje svoje raketne sisteme tipa „kub“ i „neva“, tvrdeći, uglavnom, da su te vežbe uvod u agresiju Srbije nad Montenegrinima.
Bljuvali su rakete srpski raketaši iznad njiva NATO-a, a bugarski i NATO oficiri gledali su u naše momke kao u NBA zvezde koje su osvojile šampionski prsten. Šaputali su: „Ovo su momci koju su oborili nevidljivog.“ Takav skalp, vredan milijarde dolara, ne poseduje nijedna druga jedinica na svetu.
Kada je Boris Tadić od Angele Merkel čuo da je njegov politički rok trajanja istekao, Bojko nije pustio suzu, niti je otišao do crkve da zapali sveću, već je vrlo brzo obnovio linkove sa Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem
Braća Bugari i braća Srbi, stara regionalna familija pod oružjem, na poligonu pod ingerencijom NATO-a, lansirali su sovjetske rakete u nebo boje tirkiza! Prštale su varnice, sevale su raketne munje i gromovi, ostavljajući bele tragove iznad Crnog mora! Srpski neutralni „migovi 29“ i bugarski NATO „suhoji 25“ u brišućem letu, tik iznad zemlje, manevrisali su iznad glava visokih zvanica, pa potom nestajali na horizontu, uz gromoglasne zvuke aplauza, pošto su prethodno ispalili rakete „vazduh-vazduh“. Dve prijateljske vojske vežbaju zajedno, da bi stabilnost poluostrva bila sačuvana!
CEO TEKST PROČITAJTE U AKTUELNOM BROJU NEDELJNIKA
Digitalna verzija dostupna je na Novinarnici
Tagovi
