(Beta) – Vodeće zapadne zemlje, Evropska unija i Savet Evrope kritikovali su večeras Rusiju i pozvali je da hitno oslobodi opozicionara Alekseja Navaljnog nakon što ga je ruski sud osudio na više od dve i po godine zatvora.
SAD su izrazile „duboku zabrinutost“ zbog izricanja zatvorske kazne Navaljnom i pozvale Rusiju da ga oslobodi „odmah i bezuslovno“.
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da Navaljni „mora da uživa prava garantovana Ustavom Rusije, kao i svaki drugi ruski državljanin“, prenose agencije.
„SAD su duboko zabrinute zbog poteza Rusije prema Alekseju Navaljnom. Ponavljamo poziv da on bude odmah i bezuslovno oslobođen, kao i svi nepravedno uhapšeni zbog upražnjavanja svojih prava, uključujući pravno na slobodu izražavanja i slobodno okupljanje“, naveo je Blinken.
Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas zatražio je momentalno puštanje Navaljnog na slobodu, a zatvorsku kaznu najvećem protivniku Kremlja nazvao je „teškim udarcem“ na vladavinu prava u Rusiji.
„Današnja presuda protiv Alekseja Navaljnog je težak udarac osnovnim slobodama i vladavini prava u Rusiji. Navaljni mora odmah da bude oslobođen“, naveo je Mas na Tviteru.
Presudu je kritikovao i britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.
„London poziva na momentalno i bezuslovno oslobađanje Alekseja Navaljnog i svih mirnih demonstranata i novinara uhapšenih u prethodne dve nedelje. Današnja perverzna presuda, čija je meta žrtva trovanja a ne odgovorni (za taj zločin), pokazuje da Rusija ne ispunjava najosnovnije obaveze koje se očekuju od svakog odgovornog člana međunarodne zajednice“, naveo je Rab.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel, koji ove nedelje treba da poseti Moskvu, izjavio je da je presuda Navaljnom protivna međunarodnim obavezama Rusije u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda.
„Ona nije u skladu s presudom Evropskog suda za ljudska prava koji je zaključio da je proces (protiv Navaljnog iz 2014. godine) arbitraran i nerazuman. Pozivam da momentalno bude pušten na slobodu“, naveo je Borel.
I komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović kritikovala je današnju presudu Navaljnom po istom osnovu, rekavši da Rusija njome krši svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava.
„Gospodin Navaljni uopšte nije trebalo da bude uhapšen i izveden pred sud jer je presudu (iz 2014. godine) koja je poslužila kao osnova za danas izrečenu kaznu Evropski sud za ljudska prava ranije ocenio kao arbitrarnu i nerazumnu“, navela je Mijatović.
Dodala je da ruske vlasti današnjom presudom šalju „signal koji podriva zaštitu prava svih ruskih građana“.
Današnjem sudskom procesu protiv Navaljnog prisustvovalo je više od 10 diplomata zapadnih zemalja.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je prisustvo zapadnih diplomata na saslušanju Navaljnog deo napora Zapada sa ciljem obuzdavanja Rusije, dodajući da bi to mogao da bude pokušaj „psihološkog pritiska“ na sudiju, prenosi AP.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Rusija spremna na dijalog oko Navaljnog, ali je oštro upozorio da kritike sa Zapada neće uzimati u obzir.
„Spremni smo da strpljivo objasnimo sve, ali nećemo reagovati na izjave date s visine niti ih uzimati u obzir“, rekao je Peskov novinarima.
Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde, po funkciji predsedavajuća OEBS-u, koja je ranije danas bila u poseti Moskvi, pozvala je Rusiju da oslobodi Navaljnog i osudila represiju ruske policije nad demonstrantima, navodi AP.
Borel je ranije kritikovao hapšenja u Rusiji i nesrazmernu sila korišćenu protiv demonstranata, ukazujući da Moskva mora da poštuje medjunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava.
Moskva je tada odbacila kritike iz EU kao mešanje u unutrašnja pitanja i dodala da je slučaj Navaljnog sudsko, a ne političko pitanje.
Ruski sud je večeras osudio Navaljnog na više od dve i po godine zatvora po optužbi da je prekršio uslovnu kaznu dok se u Nemačkoj oporavljao od trovanja nervnim agensom.
Moskovski sud je doneo presudu na osnovu zahteva ruskih vlasti da uslovna kazna Navaljnom, iz decembra 2014. godine, bude preinačena u zatvorsku, jer se nije na vreme javio nadležnom organu.
Navaljni je 2014. osuđen na tri i po godine zatvora, uslovno na šest godina, za prevaru i pranje novca. On te optužbe odbacuje kao politički motivisane, a Evropski sud za ljudska prava presudio je da je nezakonito osuđen 2014. godine.
Deo kazne od tri i po godine odslužio je u kućnom pritvoru.
Uslovni period po presudi iz 2014. godine trebalo je da istekne u decembru 2020. godine. Nekoliko dana pre isteka tog perioda vlasti su Navaljnom dale rok od 24 časa da se javi nadležnom organu.
Navaljni i njegovi advokati navode da nije mogao da se javi u tom roku jer se tada još oporavljao u Nemačkoj od trovanja.
Najpoznatiji protivnik predsednika Rusije Vladimira Putina uhapšen je 17. januara, odmah pošto se vratio iz Nemačke gde se pet meseci oporavljao od trovanja za koje on optužuje Kremlj.
Ruske vlasti negiraju da su umešane u trovanje Navaljnog i odbile su da otvore krivičnu istragu, navodeći kao razlog nedostatak dokaza, iako su laboratorije u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj utvrdile da je bio izložen otrovu „novičok“, razvijenom u nekadašnjem Sovjetskom Savezu.
Hapšenje Navaljnog dovelo je prethodna dva vikenda do protesta desetina hiljada ljudi širom Rusije, u više od 100 gradova. Prvog vikenda je uhapšeno više od 4.000 ljudi, a drugog više od 5.750.
Po izricanju presude, članovi njegovog tima su pozvali Ruse da večeras izađu na protest u centru Moskve.
Tagovi
