Kako bismo pravilno analizirali kretanje proizvodnje u jednoj ekonomiji, potrebno je trendove posmatrati u nekom dužem periodu, na primer, desetak godina. Ostvarena proizvodnja u jednoj ili dve godine ne daje nam značajne informacije na osnovu kojih bismo mogli da izvučemo neke upotrebljive zaključke. Dodatno, trendove u kretanju BDP-a potrebno je analizirati u kontekstu kretanja BDP-a drugih zemalja, jer, na primer, lako možemo konstatovati da je stopa privrednog rasta od 5% odlična, ali ukoliko su druge uporedive zemlje rasle po većoj stopi, onda je to znak da domaća ekonomija zaostaje.
Isto tako, prilikom analize stope privrednog rasta (stopa rasta BDP-a), neophodno je uzeti u obzir tzv. „efekat sustizanja“ (ES). Prema njemu je očekivano da će u narednom periodu brže rasti ekonomije koje su na nižem nivou razvoja jer će one imati značajniji rast u produktivnosti i proizvodnji za svaku dodatu jedinicu investicija. Drugom rečju, investicije će imati značajniji efekat u ekonomijama čija je radna snaga slabije opremljena kapitalom u odnosu na zemlje u kojima je rad bolje opremljen kapitalom.
Imajući u vidu prethodno rečeno, analiziraćemo srpski BDP i njegov rast u proteklih 10 godina u odnosu na BDP i privredni rast uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope. Za ovu priliku, izabrane su Bugarska, Hrvatska, Mađarska i Rumunija jer su bivše tranzicione zemlje, članice su EU, sa njima se graničimo i zadržale su domaću valutu, to jest nisu ušle u evrozonu (Hrvatska je u evrozonu ušla 1. januara 2023).
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. AVGUSTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
