Kada razgovaramo o merama i poredimo kako su zemlje u regionu uvodile mere, ophodile se prema građanima i građani prema merama, te o rezultatima tih mera, uglavnom se govori o Sloveniji kao o pozitivnom primeru.
Psihoterapeut Zoran Milivojević ima čvrste veze sa Slovenijom. Zato je prvo pitanje za njega u intervjuu za Nedeljnik – možda i prvom koji nije samo iz njegove branše – kako mu izgleda slovenački način borbe sa COVID-19.
„Slovenija je imala nesreću da promeni vladu na samom početku epidemije. U tom smislu neke mere su zakasnile, ali se na kraju sve približava relativno dobrom rezultatu. Ukupno je zaraženo oko 1.500 ljudi, umrlo je blizu stotine, a dnevno se registruje oko pet novozaraženih. Postoji zabrana okupljanja većih grupa, a ljudi mogu da se slobodno kreću u granicama svoje opštine. Ogromna većina nosi maske, vodi računa o distanci i dane provodi u izolaciji. Lepe dane koriste za porodične šetnje, ali izbegavaju druge ljude. Ljudi se čuvaju, ali čuvaju i druge od sebe“, navodi Milivojević.
On podseća na jedno istraživanje koje je pre desetak godina pokazalo da je Slovencima zdravlje najviša vrednost.
„Ako uzmemo u obzir i blizinu Italije i tamošnju katastrofu, onda je visoki stepen njihove kolektivne discipline razumljiv. Protivepidemijske mere su bile ‘mekane’ tako da njihovi građani nisu protestovali protiv mera, ali zbog informacija o korupciji u nabavci zaštitne opreme, više hiljada građana Ljubljane povremeno protestuje pred Vladom i Skupštinom. Ali na tipično slovenački, ili srednjoevropski način: na biciklima i sa maskama.“
Pojava virusa je kontaminirala naše predstave o spoljašnjem svetu i o drugim ljudima koji bi mogli da budu izvor zaraze a da nisu toga svesni. U krizama ljudi obično zbijaju redove, podržavajući jedne druge, a u ovoj su morali da čine suprotno od toga
Milivojević je rekao da se Srbi i Slovenci mogu porediti, ne samo u društvenom, već i u psihosocijalnom smislu, posebno mentaliteti.
„Naravno, ne u smislu nekog stereotipa o Slovencima ili o Srbima, već o trendovima koji važe za većinu. U Ljubljani će retko ko da vam dozvoli da uđete u njegov stan a da ne morate da skinete cipele i obujete papuče. U njihovom mentalitetu red i čistoća su veoma važne vrednosti. To je nešto što nauče u detinjstvu, od svojih roditelja i što dalje prenose deci. Kada radim bračnu terapiju u Beogradu, često je da se žena žali da je muž neuredan, a kada to radim u Ljubljani, često je muž taj koji se žali da je žena neuredna. U stvarnosti ona nije neuredna, ali su njegovi kriterijumi oko reda i čistoće previsoki, perfekcionistički. I kada to prenesete na preduzeća, institucije i državu, dobijete dobro uređenu zajednicu. To se najbolje vidi sa strane, ali sami Slovenci smatraju da im je država neuređena. Za svoju sklonost redu plaćaju cenu u drugim aspektima života. Naš mentalitet je drukčiji, „južnjački“, mi smo temperamentni, volimo bliskost, kreativni smo, duhoviti, individualci… Sve ove osobine, to jest kulturne vrednosti su dobre u jednom tipu situacija, ali su mana u nekom drugom tipu, kao što je epidemija“, rekao je Milivojević.
Stalno se govori o tome kako ljudi ovde nisu želeli da poštuju mere i da su bili prilično neodgovorni.
Koliko sam upućen, Krizni štab nije imao nijednog stručnjaka za ljudsko ponašanje, niti jasno osmišljenu strategiju za odnose sa javnošću. To je bila greška jer se smanjio broj građana koji su verovali njihovim porukama
„Mi smo slobodarski narod, buntovan, prkosan, ne poštujemo autoritete, volimo da mislimo svojom glavom i slično. Mi imamo izuzetne pojedince, ali je teško kod nas napraviti organizovane grupe koje će skladno da rade, a ne da se u njima pojedinci bore za dominaciju. I kada takvom narodu uvedete policijski čas, zabrane, naredbe, kada ga kažnjavate, dobićete otpor, inat, ljutnju. To je ono što se kod nas desilo u mnogo većem procentu nego u Sloveniji. Kod nas je nepokornost pojedinca izraz njegovog identiteta, dok u Sloveniji ljudi na podređivanje autoritetu ne gledaju kao na gubljenje svog Ja“, rekao je, između ostalog, psihoterapeut Zoran Milivojević u intervjuu za novi broj Nedeljnika.
Ceo intervju sa psihoterapeutom Zoranom Milivojevićem pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je od danas, četvrtka 7. maja, na svim kioscima i dostupan u elektronskom PDF izdanju na www.nstore.rs.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
Gordana
Zato je Slovenija u svetskom vrhu po upotrebi svih vrsta psihoaktivnih supstanci i alkohola po glavi stanovnika na svetu! Toliko im prija taj red. I manjak bliskosti. A izuvanje u kući (osim ako si blatnjav i iz štale) je nepristojno i nehigijenski! Koliko ljudi sa kakvim nogama i čarapama je nosilo te papuče pre vas? Posebno kod "štedljivih" Slovenaca! A u kuće im niko ni ne dolazi....inače!
Анонимни
sve što ste napisala je tačno osim svega onog što nije tačno. ajte napišite izvor vaših informacija recimo počnite sa alkoholom.... ili da vam pomognem: https://en.m.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_alcohol_consumption_per_capita Srbija vam je 12 a Slovenija 24....
Videk
znači slovenci nismo kreativni i individualci pa ni duhoviti, hahaha...kakva su to laprdanja. Gordana, znate li vi uopče o čemu pričate? Srbija kao nije deo svetske statistike? I ne nemamo manjak bliskosti, samo ne ulečemo drugima u facu i nemamo taj stav, da smo jedino mi u pravu i niko drugi na tom svetu, ko neki iz "regiona" hahaha..."regiona"...
Jelko Kacin
Postovana Gordana, po vasem komentaru se cini kao da je Srbija 100 svetlosnih godina ispred Slovenije a ne vice versa.