Agronomski stručnjaci se slažu da je obradivo zemljište danas lošijeg kvaliteta nego što je bilo prethodnih decenija. Ako na to dodamo klimatske promene, rast potražnje i smanjenje prinosa, nije teško zamisliti pesimističnu budućnost. Ipak, mnogi vide rešenje u regenerativnoj poljoprivredi, odnosno primeni različitih metoda koji bi omogućili da ekosistemi „ozdrave“. Na ovu i druge teme, razgovarali smo sa Nikolom Stanićem, direktorom biljne proizvodnje kompanije Al Dahra.
Koliko će regenerativna poljoprivreda biti važna u budućnosti?
Globalna poljoprivreda kreira više od četvrtine ukupnih emisija štetnih gasova i koristi više od 70 odsto slatke vode. Sa druge strane, rast populacije zahteva više hrane, a trenutni podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da će se svetski prinosi smanjiti za 17 odsto do 2050. godine. Ovi trendovi zahtevaju brzu reakciju i racionalniji pristup u korišćenju raspoloživih resursa. Zato je regenerativna poljoprivreda ne samo važna, nego neophodna za budućnost čovečanstva. Koliko ćemo biti efikasni u tome zavisiće od naše sposobnosti da se prilagodimo klimatskim promenama, brže implementiramo digitalne inovacije, koristimo moderne mašine i pametne tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji.
Kako se Al Dahra prilagođava? Da li primenjujete metode regenerativne poljoprivrede?
Regenerativna poljoprivreda je jedan od strateških fokusa naše kompanije. Koristimo najmoderniju opremu u koju smo, za samo četiri godine, uložili više od 36 miliona evra. Primenjujemo najsavremenije prakse u proizvodnji i koristimo najbolju mehanizaciju, uključujući traktore za duboko podrivanje, sa ciljem da kontinuirano unapređujemo kvalitet obradivog zemljišta, ali i racionalnije koristimo resurse. Za tri godine smo smanjili korišćenje đubriva za 15, a goriva za 10 odsto, što je dodatno rezultiralo manjom emisijom štetnih gasova. Većinu zemljišta kultiviramo podrivanjem, bez prevrtanja plastice. Trudimo se da zadržimo organsku materiju na površinskom sloju, kako bi unapredili strukturu i mikrobiološke aktivnosti zemljišta. Uveliko primenjujemo precizno đubrenje, a koristimo posebnu opremu za navigaciju i mapiranje zemljišta, pa tačno znamo gde, kada i kako treba da tretiramo određene površine. Naravno, različiti agroekološki uslovi i hemijski sastav zemljišta zahtevaju i različite pristupe. Zato je izuzetno važno da razmenjujemo znanja i iskustava iz svih zemalja u kojima Al Dahra posluje, ali i da prenosimo stečena znanja sledećim generacijama.
Kako prenosite znanje sledećim generacijama?
Prošlog novembra, u partnerstvu sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, pokrenuli smo Agrobusiesnnes School, jedinstven obrazovni projekat u našoj zemlji. Nakon pažljive selekcije, odabrali smo 15 talentovanih studenata koji će steći teorijska i praktična znanja iz različitih oblasti. U Al Dahri imaju prilike da rade sa najmodernijom opremom i iz prve ruke se upoznaju sa kompleksnim procesima, uključujući i pozitivne prakse regenerativne poljoprivrede. Svejedno da li će ostati da rade u Al Dahri ili će karijeru započeti negde drugde. Važno je da prenosimo znanje, kako bi što više ljudi aktivno radilo na rešavanju izazova koji nas očekuju u budućnosti.
Tagovi
