S vremena na vreme pozovu me da „glumim“ u reklami, uglavnom da vozim skejt, nikakvi trikovi, samo vožnja. Nisam fan reklama a i ne volim da budem ispred kamere osim ako je neka spontana fotka, ali kinta je dobra a snima se najviše dvanaest sati, jednom, dvaput u par meseci.
Počela sam da gledam na set kao na socijalni eksperiment u kom smo apsolutno svi deo eksperimenta, niko tu nije naučnik, svi smo miševi i to mi je u neku ruku super.
Poslednja reklama bila je za strani fešn brend. Pokupili su me rano ujutru a u ponudi za doručak bili su sendviči u tri varijante – vege, piletina i neka pretučena svinjetina, tako nešto. Možda cepana? U svakom slučaju nešto previše deskriptivno za šest ujutru.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
ROĐENDANSKI BROJ NEDELJNIKA NA 96 STRANA – POKLON NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA