Da li reklame namenjene ženama kaskaju za feminizmom?

Ako ovaj tekst sada čita žena, imamo pitanje za tebe, draga.

Da li žene koje viđaš u reklamama na televiziji i na drugim platformama liče na žene iz stvarnog života? Da li se u tim ženama prepoznaješ?

Pitanje za sve vas koje ovo čitate: da li vam zaista prašak za veš mami najveći osmeh i da li stvarno kažete „tvrdokorne mrlje“? Da li stvarno, ali stvarno i pomislite da nosite bele pantalone kad imate menstruaciju i da li vam baš tada prija trčanje?

Ova pitanja, zapravo, postavlja Miruna Potop, grupna kreativna direktorka marketinške agencije Cheil Centrade iz Rumunije, koja je nedavno u Beogradu, kao gošća „Kaktus“ festivala i svojih kolega iz beogradskog ogranka Cheil Centrade, govorila o tome kako marketinška industrija još uvek ženu posmatra kroz stereotipe i, zapravo, ozbiljno kasni za novim feminističkim prosvećenjem koje svet, makar onaj razvijeniji, doživljava.

„Ako gledate reklame u Rumuniji, pomislićete da je žena u našoj zemlji najsrećnija kad je u kuhinji sa svojim novim aparatima, da nikad ne jede prave obroke već samo nemasni jogurt ili gazirano voćno piće, da ima strašne glavobolje kad joj je muž dosadan i da nosi bele pantalone kad ima menstruaciju i tad ide na jahanje. Ne znam kako je kod vas, ali cenim da je slično. A sad mi kažite – da li smo to mi, da li mi tako živimo?“, kaže Miruna Potop za „Nedeljnik“.

Njena teza je zanimljiva i puna potencijala jer je marketing moćan kanal koji, ako je pametno upotrebljen, može da inicira velike promene i u kulturi ponašanja jednog društva. A da su nam potrebne promene u kulturi odnosa prema ženama – nemamo dilemu.

„Osećam da propuštamo priliku da, kroz marketing, odrazimo stvarnost u kojoj žive žene. Nismo mi lepe vanzemaljke, odvojene od sveta, ovde smo i mi činimo drugu polovinu sveta. Marketinškim žargonom rečeno – nismo niša“, dodaje ona.

Kao moćan kanal komunikacije, marketing ima svoju ulogu i u borbi jednog društva protiv nasilja prema ženama. Svedoci smo brojnih kampanja koje je trebalo da nam pomognu da se sa tim problemima izborimo. Ali, ni tu nije svejedno šta radite. Nije isto kad angažujete lenju ekipu koja vam napravi poster i „smisli“ slogan „Stop nasilju“ i kad napravite kampanju koja digne javnost na noge i proizvede neku promenu.

Cheil Centrade iz Bukurešta nekoliko poslednjih godina radi na kampanjama rumunske organizacije za zaštitu prava žena – ANAIS Association. Poslednja kampanja – RADIO CAPTIVE – donela im je brojne međunarodne nagrade.

Ustanovili su da je radio dobar kanal komunikacije sa ženama koje su zarobljene (captive, eng.) u toksičnim partnerskim odnosima i uspostavili saradnju sa dve najveće rumunske radio-stanice koje su, metaforično rečeno, jedan dan bile „zarobljene“ samo pričama žena koje su žrtve nasilja. Celog dana su svi koji inače slušaju ove radio-stanice zbog opuštajuće muzike, bili „zarobljeni“ u životima žrtava nasilja. Njihove priče prelile su se u medije, na društvene mreže, pokrenule druge umetnike i poznate ličnosti da se uključe, javnost je reagovala a debata o ovom problemu je pokrenuta.

Rumunija je u sličnoj situaciji kao i Srbija kad je reč o nasilju nad ženama. Jedna od 4 žene u toj zemlji trpi nasilje (u Srbiji 1 od 3) i kulturni obrasci su, takođe, slični pa se i kod komšija često čuje ono „sama je tražila“.

Mogu li kreativne kampanje da doprinesu boljem razumevanju problema pa onda i reakciji društva i države? Mogu li stvarno da naprave promenu a ne da budu samo još jedna u nizu kampanja koja nam svima pere savest, jer, eto, uradili smo nešto.

U Francuskoj su u kampanji Hands Away svetlećim bilbordima i banerima osvetljeni mračni delovi ulica pa su žene mogle slobodnije da se noću kreću. U Južnoj Koreji je napravljen kanal bezglasne komunikacije žrtava sa policijom, putem mobilnog – dovoljno je da dva puta kucnu na određeni broj i uspostavlja se veza sa centrom u policiji koja ih locira i šalje ekipu na to mesto.

„Više stvarnosti, više razumevanja problema, više empatije koja pokreće akciju, to bi mogla biti pravila za, nazovimo to tako, feministički kreativni pristup u kampanjama koje se bave životima žena“, kaže Miruna.

O ovome je mnogo razgovarala i sa koleginicama u beogradskom ogranku Cheil Centrade koje, poslednjih nedelja, razvijaju jedan nesvakidašnji koncept kampanje posvećene ženama u situaciji nasilja.

Kreativniji, iskreniji i emotivniji pristup u marketinškoj komunikaciji može da doprinese promeni kulturnih obrazaca ali i donese nešto zaista korisno ženama.