Rekordan broj masovnih ubistava u SAD: 211 stradalih u 41 napadu 2019. godine

Baza podataka AP, „USA tudej“ i Univerziteta Nortistern pokazuje da je 2019. godine u SAD bilo više masovnih ubistava nego bilo koje godine bar od 1970-ih.

Ukupno se dogodilo 41 masovno ubistvo, definisano kao ubistvo četiri ili više osoba, ne računajući počinioca. Od toga su 33 bila masovna vatrenim oružjem. Više od 210 ljudi je ubijeno.

Većina masovnih ubistava jedva da je postala nacionalna vest u SAD, jer se nisu dogodila na javnom mestu, poput masakra u El Pasu i Odesi u Teksasu i drugih, prenosi B92.

U većini ubistava učestvovali su ljudi koji su se međusobno poznavali – bili su to porodični sporovi, nasilje zbog droge ili među bandama ili kada su ljudi svoj gnev usmerili na saradnike ili rođake.

U mnogim slučajevima ostaje misterija šta je motivisalo počinitelja.

U 18 masovnih ubistava ubijeni su članovi porodice.

Po statistici tri izvora, posle ove godine po broju masovnih ubistava na drugom mestu je 2006. godina s 38 takvih ubistava.

Ovogodišnjih 211 ubijenih je iza 224 žrtve 2017. godine, kada se u Las Vegasu dogodila najsmrtonosnija masovna pucnjava u modernoj američkoj istoriji.

Dok je Kalifornija, savezna država s nekim od najstrožijih zakona o oružju u SAD, imala najviše, osam takvih masovnih pogibija, skoro polovina američkih država doživela je masovno ubijanje.

Vatreno oružje je upotrebljeno u svim masovnim ubistvima, osim u osam. Ostalo oružje bili su noževi, sekire i najmanje dvaput podmetanje požara da bi se ubili ljudi.

Svega devet masovnih pucnjava dogodilo se na javnom mestu. Druga masovna ubistva dogodila su se u kućama, na radnom mestu ili u barovima.

Džejms Densli, kriminolog i profesor Univerziteta Metropolitan stejt u Minesoti, rekao je da podaci AP/USA tudej/Nortistern potvrđuju njegova istraživanja. „Ono što ovo čini još izuzetnijim je to što se broj masovnih ubistva povećava dok ostala ubistva opadaju“.

Densli je rekao da smatra da su masovna ubistva delimično nusprodukt sadašnjeg „perioda ljutnje i frustracije“.

Densli i Džejms Alen Fok, kriminolog i profesor na Univerzitetu Nortistern, izrazili su zabrinutost zbog „efekta zaraze“, fokusom na masovna ubistva koja podstiču druge na to. Mada su to „i dalje retki događaji, te jrizik mali, strah je veliki“, rekao je Foks.