Gobeklitepe, jedno od najvažnijih svetskih naselja iz neolitskog doba, ugostilo je 567.453 ljudi 2021. godine, što je najveći broj posetilaca u svojoj skorijoj istoriji. Od 2018. godine, kada je dodat na UNESCO listu svetske baštine i postao dostupan posetiocima, lokalitet su posećivali kako domaći tako i strani turisti, a očekuje se da će 2022. godine Gobeklitepe privući još više posetilaca.
Smešten na 15 kilometara severoistočno od Šanliurfe, u blizini sela Orendžik, Gobeklitepe je od svog otkrića privlačio domaće i strane posetioce, a 2021. godine uprkos posledicama pandemije, 11.500 godina star lokalitet, u kojem se nalaze najstariji verski spomenici na svetu, posetilo je ukupno 567.453 ljudi, što je oborilo sve prethodne rekorde posetilaca.
Gobeklitepe je dodat na UNESCO listu svetske baštine 2018. godine, a pronalasci na lokalitetu su ponudili nova, dramatična saznanja o neolitskom dobu. Očekuje se da će interesovanje za Gobeklitepe porasti, i da će centar ugostiti rekordan broj posetilaca 2022. godine.
Potpuno novi pogled na neolitsko doba: Gobeklitepe
Sa istorijom koja datira iz 9600. godine p.n.e., Gobeklitepe je promenio perspektivu o zajednicama lovaca-sakupljača iz neolita. Izgrađen desetinama vekova pre pronalaska pisanja i točka, 7.100 godina pre egipatskih piramida, i 6.100 godina pre Stounhendža, Gobeklitepe je pružio dokaze, koji ukazuju na to da su društva lovaca i sakupljača bila naprednija nego što se prvobitno mislilo.
Obelisci u obliku slova T u Gobeklitepeu, koji dosežu do 5,5 metara visine, su prvi primeri monumentalne arhitekture koju je napravio čovek. Ovi obelisci, koji sadrže životinjske motive, geometrijske oblike i prikaze ljudi, koji podsećaju na mitološki narativ, upućuju na to da je Gebeklitepe korišćen kao verski centar. Gobeklitepe obelisci, isklesani kremenom u vreme kada metalni alat još nije bio dostupan, takođe su najstarije skulpture na svetu i najstarija umetnička dela u istoriji čovečanstva, a u Gobeklitepeu se takođe mogu videti prvi primeri prelaska na sedalački način života, koji pokazuju da su zajednice iz neolita posedovale društvenu organizaciju i da su se mogle okupiti oko vere.
