Rekordne temperature: Zašto se Atlantik toliko zagreva?

Temperature vode u severnom Atlantiku već tri meseca ekstremno su visoke. Da li je razlog El Ninjo? Ili nedostaje saharski pesak? Naučnici nagađaju o razlozima – i veoma su zabrinuti, piše DW.

Severni Atlantik se zagreva svakog leta, to je jasno. Ali, zagrevanje okeana nikada nije bilo ovoliko još od početka satelitskih merenja: 11. juna prosečna vrednost bila je 22,7 stepeni, što je 1,1 stepen iznad dugoročnog proseka izmerenog od 1982. do 2011. godine. To su naime podaci „Climate Reanalyzer“ Univerziteta u Majneu, koji se prikupljaju od 1981.

Dvostruko neuobičajeno

Nemački meteorološki zavod (DWD) takođe koristi te podatke. Sadašnji rekord je neuobičajen u dva aspekta, navodi Zavod: „Prvo, reč je o velikoj razlici u odnosu na ranije rekorde. Drugo, reč je o neuobičajeno dugom periodu od gotovo tri meseca, u kojem je temperatura iznad svih prethodnih godina.“

I fizičar Anders Leverman, sa potsdamskog Instituta za istraživanje uticaja na klimu, to tako vidi: „Ovo je apsolutno neuobičajeno, čak i ako je, nažalost, deo dugoročnog trenda globalnog zagrevanja.“ I sve to izaziva veliku zabrinutost u svetu.

Saharski pesak kao razlog?

Koji su razlozi te tzv. „anomalije“ temperature površine severnog Atlantika? Naučnici imaju nekoliko hipoteza, a jedno od mogućih objašnjenja je nedostatak saharskog peska.

Pesak ili prašina severnoafričke pustinje toliko je sitan da vjetrovi mogu da ga nose hiljadama kilometara. „Pesak u vazduhu formira svojevrsnu tanku senku na morsku površinu i tako smanjuje sunčevu energiju koja tamo dopire“, objašnjava Leverman. Ove godine je peska u atmosferi očigledno manje. To znači da više sunčevog zračenja dopire do okeana i on se zbog toga jače zagreva. Jedan od onih koji zastupa tu tezu je meteorolog i istraživač klime Majkle Men sa Univerziteta Pensilvanija.

Ili manje sumpornih aerosola?

Nedostatak određenih sumpornih aerosola takođe bi mogao da bude razlog. Već nekoliko godina je zabranjeno iznad određene količine dodavati sumpor u gorivo za brodove. Zato manje tih molekula – koji takođe imaju efekat zatamnjenja na morskim površinama – dospeva u atmosferu.

„Aerosoli u vazduhu definitivno mogu da utiču na temperaturu. Ipak, u ovom trenutku ne može se reći koliki je njihov uticaj u ovoj situaciji. Potrebna su dalja istraživanja“, kaže Leverman.

Manje vetra

Prema Nemačkom meteorološkom zavodu, još jedno moguće objašnjenje za rekordne temperature okeana jesu promene u područjima visokog i niskog pritiska. Jednostavno rečeno, to stvara manje vetra i tako utiče na temperaturu okeana i mora: topla površinska voda manje se meša s hladnijom vodom u dubini.

Okeanograf Martin Vizbek iz GEOMAR Helmholc centra za istraživanje okeana iz Kila smatra da je to najvažniji razlog. „Trenutno vidimo promenu poznatu kao severnoatlantska oscilacija. Kao rezultat toga, pasati i zapadni vetrovi, koji inače hlade površinu mora, slabiji su nego inače.“

Klimatske promene kao glavni pokretač

Fenomen sam po sebi nije nov, ali pogađa planetu koja postaje sve toplija – i trenutno se poklapa s vremenskim fenomenom El Ninjo. To uzrokuje složene promene u cirkulaciji u atmosferi i veće temperature na globalnom nivou. „Imamo dugoročni trend globalnog zagrevanja, a ako se pojave i pojedinačni događaji poput sadašnjeg, brzo dolazi do ovih izuzetno visokih temperatura“, objašnjava Vizbek.

S njim se slaže i Leverman: „Važna promena klimatskog sistema velikih razmera koju poznajemo je globalno zagrevanje. Ostali različiti uzročnici su tu dodatak, da tako kažem.“

Problemi za ribe i korale

Kakve su posledice rekordnih temperatura? Za eko-sisteme u severnom Atlantiku one bi mogle da budu drastične, smatra Vizbek. „Korali i određene vrste riba verovatno će se suočiti sa problemima, kao što je pojačano izbeljivanje korala. Neke vrste riba bi mogle da imaju manje potomaka, a neke bi mogle i da migriraju u hladnija, polarna područja, što opet može tamo da uzrokuje probleme.“

Problem je što su, kako kaže Vizbek, kolebanja temperature u moru generalno mnogo manja nego na kopnu. Stepen više od dugogodišnjeg proseka je zato enormno odstupanje. „Mnoge vrste su veoma specifično prilagođene određenom staništu i temperaturnom rasponu. Ovakve drastične promene za njim mogu da budu veoma problematične“, kaže Vizbek.

Jake oluje?

Jednu drugu posledicu mogli bismo direktno da osetimo mi ljudi. Kad je okean topliji, iz njega isparava više vode, a to znači da u atmosferi ima više energije. To su dva sastojka koji dovode do jakih oluja. Morsko područje uz zapadnoafričku obalu – gde se javlja većina uragana – trenutno je znatno toplije nego inače.

Sezona uragana tek počinje i trajaće do kraja novembra. „Iako se nikada ne može predvideti tačan broj ili snaga uragana, fizika je jasna: 90 odsto globalnog zagrevanja apsorbuju okeani. To znači da više energije stavljamo na raspolaganje tropskim olujama, poput uragana i tajfuna, i da oni postaju sve jači“, kaže fizičar Leverman.

El Ninjo „razdire“ oluje u Atlantiku

Uprkos tome, američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) sa 40 odsto verovatnoće previđa da je pred nama prosečna sezona uragana. Razlog za to ponovo je El Ninjo, kako objašnjava okeanograf Vizbek: „To vetrove na većim visinama čini bržim od onih blizu površine, a to ima tendenciju ’kidanja’ oluje, zbog čega one obično ne postanu tako velike kako bi mogle.“

Posledice bi se mogle osetiti i u Evropi, „zato što se temperatura vode na zapadnim i južnim obalama Francuske upravo veoma zagreva i do pet stepeni iznad normale“, kaže Helge Gesling, klimatski fizičar na Institutu Alfred Vegener u Bremerhafenu.

Generalno gledano, više temperature vode u severnom Atlantiku mogle bi da dovedu do toplijeg leta u centralnoj Evropi sve do avgusta. Topli vazduh takođe upija više vode, koju bi zapadni i južni vetrovi mogli da odnesu u Evropu, a to podstiče obilne padavine.

To je još jedan razlog zašto trenutni temperaturni rekordi zabrinjavaju naučnike. „Kao istraživači klime, već dugo znamo da takvi događaji postaju sve žešći“, kaže Leverman. Ali, kako naglašava, još uvek ima prostora za delovanje: „Ako u sledećih 20’ godina uspemo da postignemo energetsku tranziciju i prestanemo da sagorevamo ugalj, naftu i gas, možemo da stabilizujemo klimu i zadržimo dalje temperaturne rekorde unutar granica“, poručuje Leverman.