Rekordni broj zemalja je tokom prošle godine sabotirao internet konekciju stanovništvu kada su se dešavale problematične političke situacije praveći nesabrojivu štetu, kako navode u najnovijem izveštaju grupe za prava na internetu Access Now.
Istraživanje je dokumentovalo 187 isključenja u 2022. godini, od kojih se čak 35 desilo odlukom vlada. Ovo je najviši broj u toku jedne godine koju je grupa zabeležila, otkako je 2016. počela sa dokumentovanjem. Većina isključenja usledila su nakon protesta, konflikata i optužbi o kršenju ljudskih prava, a manji broj se tiče testiranja u školama i izbora.
Indija se izdvaja kao najveći prekršilac, sa makar 84 prekida mreže u 2022. Većina od njih desila su se u problematičnim regionima Jamu i Kašmir, koji su veoma politički nestabilni, mada prekidi nisu zaobišli ni druge delove ove zemlje, kako se navodi u izveštaju. Među prekršiocima koji se ponavljaju su i Iran, koji je internet isključio 18 puta i sve to da uguši proteste protiv režima, kao i Mjanmar sa sedam isključenja.
Ruska vojska koristila je napade projektilima i sajber-napade da iseče internet konekciju u Ukrajini 22 puta, a uložila je i značajne napore da nametne okupiranim teritorijama strogo cenzurisane i nadgledane ruske kanale, navode u izveštaju.
Isključenje koje je etiopijska vlada nametnula svojoj buntovnoj regiji Tigraj najduže je trajalo od svih koje je ispratila grupa Access Now i hešteg #KeepItOn. Interneta u ovom regionu nije bilo čitave dve godine i to u jeku optužbi za ubistva, silovanja i etničko čišćenje. Telefonska i mobilna internet mreža vraćeni su u Tigraju nakon potpisivanja prekida vatre u novembru, mada su neke oblasti ostale još uvek potpuno odsečene.
Većina vlada koje su isključile svojim građanima internet konekciju prošle godine su upravo one koje su već pribegavale sabotiranjima komunikacije kada su suočene sa neslaganjima i otporom. „Vlade koriste isključivanje interneta kao oružje kontrole i kao štit da prođu nekažnjeno“, rekla je Felisija Antonio iz ove organizacije. „U 2022. pod autoritarnim režimima i u demokratijama, moćnici su ubrzali korišćenje ovih bezobraznih taktika, prekidajući internet da podupru svoju agendu i ugnjetavanje – manipulišući narativima, oduzimajući glasove, sve da prikriju sopstvena dela nasilja i zlostavljanja.“
Ipak, zabeležen je i jedan pozitivni trend. Naime, broja zemalja koje su presekle internet konekciju tokom izbora smanjio se na samo pet država tokom 2022. godine, u poređenju sa 12 u 2021. Međutim, Access Now i hešteg #KeepItOn izrazili su zabrinutost za 17 izbora ove godine – uključujući i one u Pakistanu, Kongu, Gvatemali i Zimbabveu.
S obzirom na to da je 2019. zabeležen najveći broj slučajeva (213 isključenja) pre nego što je usled kovida 2020. spao na 159, autori izveštaja očekuju da će ovaj broj sada, nakon pandemije, opet početi da raste. „Nepojmljiva je šteta koju su isključenja prouzrokovala prošle godine, ali u 2023. nisu neizbežna“, rekao je Zak Roson, analitičar podataka ove organizacije. „Mi – kao internacionalna zajednica – imamo moć i momentum ne samo da prekinemo ovaj globalni trend namernih sabotaža već i da ih izbrišemo jednom za svagda.“