U okviru projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“, koji zajednički realizuju NALED, Nemačka razvojna agencija GIZ, kompanije Gorenje i Coca-Cola HBC uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovana je studijska poseta Republici Sloveniji, koja je primer dobre prakse kada se govori o uspešnim i održivim modelima finansiranja u oblasti životne sredine i upravljanja otpadom.
Slovenija je Uredbom o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi regulisala obaveze korisnika, ali i proizvođača elektronske i električne opreme. Korisnici koji odlažu e-otpad imaju obavezu da ga predaju javnom preduzeću u sakupljačkom centru ili u mobilnim kontejnerima, dok pravna lica e-otpad predaju sakupljaču direktno, a ceo proces finansiraju proizvođači električne i elektronske opreme kroz kolektivne operatere. Primena ovakve prakse bi u Srbiji direktno uticala na smanjenje zagađenja e-otpadom, koji se kod nas reciklira u tri puta manjoj količini nego u Evropskoj uniji.
U Sloveniji je istom uredbom ustanovljena i „produžena odgovornost proizvođača“ za elektronske i električne proizvode koje stavljaju na tržište. Ovaj princip znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja njihovog životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. „Produžena odgovornost proizvođača“ u Srbiji bi uspostavila održiv sistem finansiranja, jer bi se proizvođači, udruženi u kolektivnog operatera, međusobno kontrolisali u plaćanju naknada za upravljanje otpadom. Ovakav sistem bi doveo do investicija u sakupljačku mrežu u koju su uključeni i JKP, a ujedno bi se prevazišli problemi u finansiranju reciklažne industrije i uvećala sredstva u budžetu za finansiranje drugih projekata za zaštitu životne sredine.
Osim predstavnika potpisnica projekta, Sloveniju su posetili i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, predstavnici lokalne samouprave nadležni za JKP i komunalnu inspekciju iz opština Varvarin i Bački Petrovac, koji su na ovom putovanju razgovarali sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva finansija Republike Slovenije, predstavnicima komore komunalnih preduzeća i kompanije ZEOS – kolektivnog operatera za električne i elektronske proizvode.
„Razmena iskustava sa predstavnicima različitih institucija u Republici Sloveniji od velikog je značaja za uspostavljanje održivog sistema u upravljanju posebnim tokovima otpada u Srbiji. Vođene pozitivnim utiscima sa ovog putovanja, sve potpisnice projekta će i dalje težiti da ovakve primere dobre prakse implementiraju u domaćem zakonodavstvu, sa ciljem unapređenja i povećanja transparentnosti sistema upravljanja zaštite životne sredine“, izjavio je Slobodan Krstović, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.
Slovenija, kao jedna od najmanjih država Evropske unije koja je uspela da veoma brzo prihvati evropske standarde i približi se evropskom nivou u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, odličan je primer pozitivne prakse kada se govori o sakupljanju i reciklaži posebnih tokova otpada, koju bi potpisnice ovog projekta želele da implementiraju u Srbiji.
„Za Gorenje, kao proizvođača ovog tipa opreme i društveno-odgovornu kompaniju, projekti koji u fokusu imaju očuvanje životne sredine su od velike važnosti. To je i razlog zašto smo podržali ovaj projekat, jer želimo da se pobrinemo za naš proizvod i nakon završetka njegove upotrebe, čime se ujedno odgovorno ophodimo i prema našoj okolini. Drago mi je što smo ovom posetom upravo potvrdili neophodnost odgovornog odnosa proizvođača, kao i što smo ovu posetu završili baš u sedištu kompanije Gorenje u Velenju“, izjavio je Dragan Dilparić iz kompanije Gorenje.
Studijska poseta Sloveniji i dragocena razmena iskustava je još jednom pokazala potpisnicima projekta „Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji“ da su na dobrom putu ka stvaranju održivog sistema finansiranja, koji može znatno doprineti unapređenju sistema sakupljanja i reciklaže otpada, a time i otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju poslovnog okruženja i najvažnije – očuvanju životne sredine.
