Jedan ugao gledanja bi bio da Rezolucija o Srebrenici zapravo nije usmerena protiv Srbije i da je više pitanje unutrašnjih odnosa u Bosni i Hercegovini između entiteta nego što ima direktne veze sa Srbijom. Odnosno ima veze sa Srbijom onoliko koliko srpske vlasti žele da to ima veze sa Srbijom, a očigledno je da im prenaglašavanje problema u ovom trenutku odgovara. Ne samo zbog beogradskih/lokalnih izbora nego i zato što nije loše u ovom fiktivnom i imaginarnom ratu prebaciti „snage odbrane“ na zapad, prema Drini, kada je već jasno da se jedna bitka gubi na jugu. Reč je, naravno, o prijemu Kosova u članstvo Saveta Evrope, o čemu će se, kao i o Srebrenici u UN, odlučivati tokom aprila i maja. Doduše i teorija o „skretanju pažnje“ je već toliko izraubovana da je postala pomalo jalova, ali definitivno je da vlastima u ovom trenutku na više nivoa odgovara zbijanje redova i predstava o ugroženosti države.
Pravnik Svetislav Kostić (inače član pravnog tima Zeleno-levog fronta, dakle opoziciono nastrojen) ovaj fenomen je nazvao „sveopštom zloupotrebom stradanja u Srebrenici“.
Prema njemu, srpska vlast „besramno laže i zloupotrebljava ovo pitanje isključivo za unutrašnje političke svrhe, odnosno za plašenje srpskog biračkog tela“, jer se preti zahtevima za odštetom i ukidanjem Republike Srpske, iako je pravno nemoguće da to budu posledice neke deklaracije koja bi se donela u UN. A s druge strane, Međunarodni sud pravde je već presudio da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici i „nije smatrao da je ona dužna da plaća odštetu, a poslednja šansa da se ova odluka promeni bila je pravno moguća 2017. godine“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
