Treći maj 2023. godine oštrim sečivom urezao je ožiljak u kolektivno pamćenje nacije. Nakon prvomajskih praznika brutalni pucnji odjeknuli su ne samo hodnikom škole u Ulici kralja Milutina – čula ih je cela Srbija.
Dok su se sati prelivali u dane, mesece, a sada već i godine, činilo se da je sve rečeno, da je svaki detalj masovnog ubistva, kakvo Srbija ne pamti, ugledao svetlost dana.
Sve do presude pretposlednjeg dana prošle godine, na kojem je otac ubice, doktor medicine Vladimir Kecmanović, osuđen na 14,5 godina zatvora, a majka, docentkinja dr na Biološkom fakultetu i sudski veštak Miljana Kecmanović, osuđena na tri godine.
A ceo proces, bio je samo iznuđeno rešenje. Ne može se ovo suđenjima roditeljima nazvati pravdom, a još manje satisfakcijom za porodice žrtava (ako uopšte može postojati satisfakcija za roditelja koji nadživi svoje dete).
Ali makar se došlo do nekih, do sada vešto sakrivenih činjenica, koje bacaju novo svetlo na ceo slučaj, a koje bi morale da budu jednom u potpunosti objavljene, samo da se ne ponovi ni jedan jedini pokušaj najveće mirnodopske tragedije u inače bogatoj istoriji nasilja u zemlji.
A te činjenice uključuju video-igre koje su možda podstakle nasilje, ženomrzačke sadržaje koji su mogli da oblikuju pogled na svet dečaka ubice i streljana koja, ispostavlja se, uopšte nije streljana, već klub za usavršavanje veština pripadnika specijalnih jedinica…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
