„Video sam stvari u koje vi ljudi nikada ne biste poverovali.“ Ovo je možda najpoznatija rečenica iz svih slavnih filmova Ridlija Skota, rečenica koju izgovara veštačko biće pred smrću. Replikant Roj Bati rekao je to lovcu na robote, koji bi i sam mogao da bude veštački čovek: Rutger Hauer protiv Harisona Forda. Finale trećeg dugometražnog filma Ridlija Skota „Blejd raner: Istrebljivač“ i dan-danas, 40 godina nakon premijere, dobro pamti svaki filmofil.
Pritom je to samo jedno od remek-dela umetnika koji je zanat izučio na televiziji i u marketingu, a u rediteljsku stolicu prvi put seo tek sa 40 godina. Dakle, 40 godina detinjstva, mladosti, prvih radnih iskustava i brojnih uspeha u marketingu, plus 45 godina režiranja filmova u Velikoj Britaniji i Holivudu. Ukupno 85 godina. Toliko godina Skot puni danas, 30. novembra 2022. U to je teško poverovati, jer on je još uvek veoma aktivan: upravo sada završava istorijsku dramu „Napoleon“ u produkciji striming-platforme „Epl TV plus“.
Britanac u Holivudu
Uspeh je već i to što Skot u ovim godinama još uvek može da diriguje gomili ljudi na filmskom setu. Pritom su njegovi noviji filmovi, „Osmi putnik: Kovenant“, „Marsovac“, „Egzodus: Bogovi i kraljevi“ ili „Gučijevi“, bili sve samo ne tiha dela starosti. Ponudili su ono po čemu je reditelj i poznat: velike scenografije, izuzetne animacije, gomile filmskih zvezda… Sve su to filmove koji zadivljuju već i samo svojim vizuelnim sjajem i obiljem.
Ridli Sot je Britanac, rođen je u Sout Šildsu, malom lučkom gradu na severoistoku Engleske. U međuvremenu je postao „ser“ – 2003. ga je kraljica Elizabeta proglasila za viteza. Do tada je iza sebe već imao dugu i blistavu karijeru u Holivudu. Morao je doduše da se nosi i s nekoliko komercijalnih neuspeha, ali to mu nije dugoročno naškodilo.
Filmovi koji sada zasluženo nose atribut „kultni“, ostavili su trag u sećanju ljubitelja filmova. Jedan od njih je „Blejd raner“, ali tu su i „Osmi putnik“, „Telma i Luiz“ ili „Gladijator“.
„Vizuelni hipnotizer“
„Skotove filmove verovatno neki smatraju hladnim i posthumanim, jer se često fokusiraju na likove koji gotovo uopšte ne razumeju ljudska osećanja“, napisao je jedan nemački kritičar povodom 80. rođendana Ridlija Skota. Pritom termin „post-human“ dolazi od velike i važne dame američke filmske kritike, danas pokojne Polin Kael. Ona je Skota svojevremeno opisala kao „vizuelnog hipnotizera“. Naravno da u tome ima nešto: posle gledanja nekih od njegovih filmova gledalac ima osećaj da je dva sata bio hipnotisan.
Skot je poznat i po tome što svoje vizuelno zapanjujuće filmove snima neobično brzo. U oktobru 2017. godine ispričao je da su mu za snimanje filma „Cena života“ (All the Money in the World) bila potrebna samo 43 dana. „Ja sam super-brz“, dodao je.
A onda je, ubrzo nakon toga, Skot super-brzo reagovao na skandal s glumcem Kevinom Spejsijem koji je u toj drami glumio naftnog milijardera Džina Pola Getija. Nakon što je Spejsi optužen za seksualno uznemiravanje, Skot je izbacio sve scene sa Spejsijem i ponovo ih snimio sa Kristoferom Plamerom. Film je u bioskope stigao u predviđenom roku, u decembru te godine.
Gde je Oskar za Ridlija Skota?
I uprkos tolikim filmovima i nagradama, Ridli Skot je sve do sada ostao bez Oskara, iako je tri puta nominovan za režiju: 1992. za „Telmu i Luiz“, 2001. za „Gladijatora“ i 2002. za „Pad Crnog sokola“.
Novi film Ridlija Skota „Napoleon“ trenutno je u fazi postprodukcije – a mnogi u filmskoj industriji pitaju se da li će finansijer „Epl TV plus“ izbaciti taj željno iščekivani i prestižni projekat u bioskope pre kraja godine. To bi bio preduslov da se još jedan film Ridlija Skota uključi u trku za Oskara 2023. godine.
Tagovi
