Rio Tinto demantuje profesora Stevanovića: „Profesor izneo niz netačnih i neosnovanih tvrdnji“

Povodom članka „Profesor dr Zoran Stevanović: Otvaranje rudnika litijuma u Jadru nosi ogroman rizik po životnu sredinu i pijaće vode“ objavljenog na sajtu Nedeljnik.rs, kompanija Rio Tinto saopštila je demantije na činjenice iznete u tom tekstu.

Saopštenje prenosimo u celosti:

U emisiji „Litijum: stručnjaci govore“, koju je preneo portal Nedeljnik.rs u članku: „Profesor dr Zoran Stevanović: Otvaranje rudnika litijuma u Jadru nosi ogroman rizik po životnu sredinu i pijaće vode“, penzionisani prof. dr Zoran Stevanović, hidrogeolog, izneo je niz netačnih i neosnovanih tvrdnji u vezi sa Projektom „Jadar“. U cilju istinitog i tačnog informisanja javnosti, kompanija Rio Tinto je prinuđena da reaguje.

U emisiji prof. dr Zoran Stevanović izjavio je da se eksploatacija litijuma ne planira na plodnom zemljištu, osim u dolini Jadra, navodeći da „možda u Portugaliji“ postoji izuzetak, ali „ne na ovako plodnoj zemlji“. Ova tvrdnja je netačna i u suprotnosti sa dostupnim činjenicama.

Upravo je projekat Barozo u Portugaliji, koji je Evropska komisija uvrstila na listu 47 strateških projekata za obezbeđenje kritičnih sirovina na tlu EU, područje sa bogatom poljoprivrednom tradicijom i statusom Globalno značajnog poljoprivrednog nasleđa (GIAHS) prema klasifikaciji Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).

Taj projekat čak uključuje rudnike otvorenog kopa koji imaju daleko veći uticaj na životnu sredinu od podzemnog rudnika kakav bi bio u Jadru.

Povodom izjave g. Zorana Stevanovića da je „pristup podacima bio vrlo ograničen“ i da je kompanija „držala dokumenta kao tajna, a rezultati nisu bili dostupni“, kompanija Rio Tinto želi da istakne da su ove tvrdnje netačne. Sve relevantne informacije u vezi sa projektom „Jadar”, uključujući i rezultate analiza vode i drugih ispitivanja, bile su dostupne javnosti na zvaničnom sajtu projekta tokom celog perioda rada. Naglašavamo da g. Stevanović nikada nije uputio nijedan zvaničan zahtev ili upit kompaniji, niti je zatražio pristup dodatnim informacijama koje su mogle da mu budu dostavljene u skladu sa principima transparentnosti koje kompanija dosledno sprovodi.

Neosnovane su tvrdnje prof. Stevanovića o riziku da se zagađenje prenese nizvodno u region Mačve u slučaju bujičnih voda i velikih poplavnih talasa. Oba odlagališta otpada, i stenskog i industrijskog, projektovana su na bezbednoj lokaciji. Nezavisne analize pokazale su da ne postoji mogućnost ugrožavanja podzemnih voda planiranih za regionalno vodosnabdevanje Mačve, s obzirom da se rudarski kompleks nalazi u različitoj hidrogeološkoj zoni. Sve studije, koje analiziraju uticaje na podzemne i površinske vode su urađene u saradnji sa Institutom „Jaroslav Černi“ i one potvrđuju da projekat može biti realizovan bez većih rizika, u skladu sa najvišim ekološkim standardima Republike Srbije i Evropske unije.

Takođe, tvrdnja da studija Instituta „Jaroslav Černi“ pokazuje da će visina poplavnog talasa u ekstremnim situacijama u zoni rudnika biti od 1,5 do 3,8 metara iznad sadašnje površine tla, te da se ne nudi konkretno rešenje zaštite rudnika takođe nije tačna. Ova tvrdnja ne prikazuje celokupne nalaze studije i dovodi javnost u zabludu, čak dovodi u pitanje razumevanje predstavljenih hidrauličkih analiza od strane eksperta. Odnosno, suprotna je onome za šta se profesor i sam zalaže, a to je da se hidrauličkim analizama i ugroženosti nekog područja od poplava moraju baviti eksperti iz te oblasti, a ne stručnjaci za hidrogeologiju. Prirodni hazardi, uključujući poplave i zemljotrese, obrađeni su kao zasebni segmenti Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Teren na kome je planirana izgradnja rudarskog kompleksa, gde će se nalaziti i odlagalište stenskog otpada, predstavlja prirodnu rečnu terasu izdignutu iznad nivoa reke Korenite i Jadra. Stoga, nije tačno da rudnik zavisi od zaštitnih nasipa kako bi ostao nepoplavljen – on je već prirodno izdignut iznad nivoa mogućih poplavnih voda.

To važi i za deponiju u doline Štavice, koja je na oko 140 metara iznad nivoa reke Jadar. Osim toga, sistem zaštite planirane deponije projektovan je prema najvišim evropskim i međunarodnim standardima, uključujući višeslojne hidroizolacione obloge i drenažne sisteme za sakupljanje procednih voda. To osigurava da ne dođe do zagađenja podzemnih voda, čak ni u ekstremnim vremenskim uslovima. Studije o uticaju na životnu sredinu obuhvatile su i prognozirane klimatske promene, pri čemu su analizirani svi mogući scenariji, uključujući zemljotrese i ekstremne poplave kakve se dešavaju jednom u 10.000 godina. Čak i pri tom scenariju, rudarsko-proizvodni kompleks ostaje nepoplavljen.

Tvrdnja prof. Stevanovića da bi projekat „iscrpeo rezerve vode na samom lokalitetu jer rudarenje ne bi bilo moguće bez iscrpljenih rezervi vode“ može dovesti javnost u zabludu. Naime, projektom „Jadar” je predviđeno da se rudničke vode koje nastaju tokom eksploatacije prikupljaju, zatim prečišćavaju do nivoa tehnički čiste vode – gotovo kvaliteta destilovane vode – i potom ponovo koriste u okviru samog tehnološkog procesa. Reč je o zatvorenom sistemu, u kojem se voda reciklira i ne crpi iz izvora koje koristi lokalno stanovništvo.

Važno je naglasiti da nijedan postojeći niti potencijalni izvor pijaće vode – bilo površinski ili podzemni – iz kojeg se stanovništvo trenutno snabdeva ili bi moglo da se snabdeva u budućnosti, neće biti ugrožen realizacijom projekta. Ova zaštita izvorišta vode ugrađena je u same temelje projekta, u skladu sa najvišim ekološkim i tehničkim standardima.

Profesor Stevanović, govoreći o rizicima, pominje rudničke havarije na ovim prostorima koje su sve bile povezane sa flotacijskim jezerima. Međutim, u Projektu „Jadar” uopšte ne bi bilo flotacije. Sav otpad bi bio u čvrstom stanju, što je napredno rešenje koje povećava stabilnost deponije, smanjuje njenu zapreminu i emisije prašine, ali pre svega smanjuje mogućnost zagađivanja podzemnih voda jer smanjuje prodiranje padavina kroz otpad.

Tvrdnje da su u periodu od dva meseca promenjene ključne komponente tehničke dokumentacije su tačne, ali te promene nisu posledica neozbiljnosti kompanije, kako to tumači prof. Stevanović. One su delimično odgovor na komentare stručne javnosti, što je i bio cilj objavljivanja nacrta studija – da se podstakne stručna rasprava koja doprinosi unapređenju projekta.

Rudarski projekti, posebno oni složeni i strateški važni kao ovaj, prolaze kroz kontinuirane procese optimizacije, u skladu sa novim saznanjima, dodatnim geološkim istraživanjima, tehnološkim napretkom i zahtevima institucija i lokalne zajednice. Smanjenje potrošnje vode, manji stepen sleganja terena i nova lokacija deponije rezultat su dodatnih inženjerskih analiza koje imaju za cilj povećanje bezbednosti i održivosti projekta. Sve izmene unete su u skladu sa zakonima i predstavljaju deo transparentnog procesa razvoja.

Prof. Stevanović navodi da je bor problematičan u procesu prečišćavanja vode i pretpostavlja da su zbog toga „verovatno, kolege iz Rio Tinta i njihovi eksperti predvideli da se radi dvostruka reversna osmoza”. U dokumentaciji koja je javno dostupna jasno je objašnjeno da postrojenje za prečišćavanje ne koristi samo reverznu osmozu. Nakon predtretmana (bistrenje i ultrafiltracija), voda prolazi kroz dve faze reverzne osmoze, a zatim i kroz jonski izmenjivač koji dodatno uklanja bor. Nakon toga sledi remineralizacija, čime se postiže kvalitet vode koji je bezbedan za ispuštanje u prirodu.

Mulj nastao filtracijom vraća se u proces, a zatim zajedno sa ostatkom iz pripreme sirovine prolazi kroz dodatnu obradu – filtraciju, sušenje i odlaganje na deponiju. Otpadna voda koja ostaje posle reverzne osmoze ne smatra se muljem i koristi se ponovo u procesu, za razblaživanje hemikalija potrebnih u pripremi mineralne sirovine.

Takođe su neosnovane tvrdnje prof. Stevanovića da u slučaju poplava može doći do izlivanja „otrovne rudničke vode“ iz laguna. Sve lagune za prihvat voda su projektovane izvan zone mogućeg plavljenja kao i vodonepropusne su, sa drenažom za prihvat procednih voda.

Dodatno, svaka od laguna može da prihvati količinu padavina koja može da padne za 24 sata sa verovatnoćom pojave jednom u 100 godina.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.

Ovlašćeno lice:

Chad Blewitt, direktor Projekta „Jadar”