Ove godine navršava se 30 godina benda. Koliko je teško održati isti etos kada se sastav benda stalno menja?
Bio je to dugačak put, ali misija je otpočetka bila da se strit pank pomeša sa stavom koji je protiv svake vlasti, i ostao sam pri tome, bez obzira na sve trendove. Nismo ni menjali lajnap toliko, imali smo četiri bubnjara za trideset godina, i svega troje gitarista. Sa basistima jeste uvek bilo problema, ali nije to bilo toliko ljudi koliko se uglavnom misli.
Prvi put svirate na Exitu, ali ne i prvi put u Novom Sadu. Šta očekujete od nastupa i sećate li se prethodnog?
Nadam se da ćemo se dobro provesti i družiti sa srpskim pankerima. Prvi put je bilo davno, ali dobro se sećam da nas je promoter, posle koncerta, odveo u smeštaj za koji se ispostavilo da je cela kuća. I to ne bilo kakva, već bivša kuća nekog mafijaša, koji je bio u bekstvu. Za to vreme grad je preuzeo kuću i dao je na raspolaganje građanima. Tripovali smo se da ima skrivenog novca ili droge i da će se taj mafijaški bos odjednom pojaviti i tražiti to, tako da je bilo prilično zastrašujuće.
Kad smo već kod festivala, da li vam je tužno što više neće biti Warped Toura? Sigurno imate mnogo uspomena sa Warpeda…
Svirali smo na tom festivalu nekoliko puta. Bilo je totalno ludilo. Ja sam prijatelj sa vlasnikom, Kevinom Lajmanom, ali koliko god da mi se ranije sviđao Warped, on je počeo da gubi svoje pank korene. Zato mislim da je dobra ideja što je Kevin odlučio da stavi tačku na sve. Ubeđen sam i da će se on vratiti, sa nekom novom idejom. Prvo što mi padne na pamet je, naravno, što na turneji nikada nismo imali dovoljno sna. Morao si da voziš cele noći, da bi stigao u naredni grad do osam ujutru.
Fanovi koji su za vas čuli devedesetih sećaju se i da ste bili deo Epitapha. Kakvo je bilo to iskustvo za vas? Jeste li se plašili da ćete i vi napraviti prodor u vreme u koje su bendovi poput Offspring, Bad Religion, pa čak i ALL i H2O potpisivali ugovore sa mejdžorima? Ili ste uvek znali da ćete ostati DIY?
Devedesete su bile sjajne, a Epitaph je bio odlična kuća. Ostao sam prijatelj sa mnogim bendovima s kojima smo delili etiketu, kao što su NOFX, Rancid, Pennywise, Offspring, Bad Religion… Nije nam bilo loše, ceo svet je saznao za nas i zato ćemo uvek biti zahvalni Epitaphu. Što se velikih kuća tiče, nije nam ikada to padalo na pamet. Želeli smo da imamo kontrolu nad svojom sudbinom.
Mnoge od vaših pesama su političke, ali mahom govore o sistemu i potrebi da se on promeni ili s..be. Šta vas najviše nervira danas u svetu?
Mi smo bend koji je protiv vlasti i uvek smo bili. Ne vidim preteranu razliku između politike danas i one od pre trideset ili četrdeset godina. To je isto sr…e u drugom pakovanju. Mnogi ljudi misle da izlaskom na izbore mogu da promene stvari, ali to je potpuno pogrešno. Realnost je da živimo u svetu ropstva, u kojem je svako rob. Možda sem jednog ili dva procenta najbogatijih, ali i njima upravlja neka nevidljiva sila. Važno je da se ljudi probude i da shvate što pre.
Ja sam anarhista i pokušavam da se klonim paradigme levica-desnica, koja nam objašnjava da se društva dele po ideološkim osnovama. U stvarnosti je to sve isto, smišljeno da se borimo jedni protiv drugih, umesto da ustanemo protiv čitavog sistema. Prvi korak je da otvorite oči i da ne verujete ničemu i nikome. Svet će možda imati šansu kada nestane američki dolar, i tek tada ćemo shvatiti ko je iza svega ovoga. Prilično sam siguran da to nije nijedan od svetskih lidera.
Tagovi
