Budući građanski zakonik ipak će dozvoliti surogat-materinstvo, i to uz umerenu nagradu, a žena koja nosi i rodi dete za nekog drugog zvaće se u zakoniku „rodilja“, saznaje „Politika“.
Rodilja će imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i pravo na nagradu, ali će ta nagrada biti umerena – od 8.000 do 15.000 evra, kažu u komisiji za izradu prednacrta GZ-a.
Žene iz Srbije tako neće više morati da idu u Ukrajinu, gde se sa surogat-majkama sklapaju ugovori na 30.000 do 40.000 evra, ili u Ameriku, gde je cena ovakve „usluge“ čak 100.000 dolara, rekao je za „Politiku“ prof. dr Miodrag Orlić, v. d. predsednika komisije za izradu prednacrta.
Materinstvo je do sada uvek bilo nesporno, jer se i u životu i u pravu smatra da je majka deteta ona žena koja ga je rodila. Međutim, sada će postojati pravni i biološki trougao, jer u nastanku novog života mogu da učestvuju tri žene: ona koja daje jajnu ćeliju, ona koja će nositi trudnoću i roditi i žena koja će biti majka deteta. Zakonik kaže da je to „nameravana majka“. Ona po pravilu neće biti i davalac jajne ćelije, ali ta mogućnost nije isključena.
„Mislim da smo pronašli lepu reč „rodilja“ za ženu koja će nositi i roditi dete. Termin „surogat-majka“ je grub i netačan, jer zapravo to nije majka, već žena koja ima funkciju „inkubatora“, ma koliko to neprijatno zvučalo. Ona će rađati za drugoga, jajna ćelija ne potiče od nje i ona neće biti majka. Preovladalo je mišljenje da zakon treba da omogući ovakvu vrstu ugovora o rađanju za drugoga“, kaže dr Orlić.
Zakonik je predvideo više mogućih situacija koje mogu biti rešene ugovorom između tri žene, a kad je o ocu deteta reč, to će po pravilu biti muž ili partner majke ili, kako zakon kaže, nameravane majke. Njih dvoje će biti „nameravani roditelji“. Prof. dr Olga Cvejić Jančić, koja je nadležna za porodično pravo u budućem građanskom zakoniku, iznela je nedavno podatak da u Srbiji ima oko 300.000 parova koji bi na ovakav način mogli da dođu do potomstva.
Objasnila je da će sud overavati ugovor u kojem bi bila definisana prava i obaveze budućih roditelja i žene koja nosi njihovo dete. Sud bi imao i uvid u svu neophodnu medicinsku dokumentaciju, a rodilja može biti i bliska srodnica buduće majke. U slučajevima da rodilja želi da zadrži dete, iako je sklopila ugovor da će roditi za drugoga, takođe će odlučivati sud.
„Vrlo su retki slučajevi u svetu da surogat-majka hoće da zadrži dete, a još se ređe događa da sud njoj dodeli dete. Donatori semenih ćelija nikada se ne interesuju ni koliko dece imaju, da li su deca zdrava, ni gde su ni kako su“, rekla je nedavno profesorka Olga Cvejić Jančić na susretima pravnika na Kopaoniku.
Moralna pitanja postavljaju se i kad je reč o nagradi za „uslugu“ rađanja deteta. Prema slovu prednacrta građanskog zakonika, ugovorom se ne može utvrditi nagrada za rađanje za drugog, već samo „naknada razumnih troškova u vezi sa nošenjem i rađanjem deteta“, kao što su gubitak zarade, medicinske usluge, prevoz, smeštaj i ishrana surogat-majke.
Budući roditelji će izdržavati rodilju za vreme trudnoće. Brinuće o tome da se kvalitetno hrani, da ima adekvatnu medicinsku negu i dobre uslove života. Ako bi troškovi bili nesrazmerno veliki, sud bi imao ovlašćenje da ih smanji. Kad je reč o nagradi, postavilo se pitanje da li je moralno rađati za novac i zbog novca, ali je prevladalo mišljenje da je umerena nagrada sasvim adekvatno rešenje.
„Novac ne mora uvek da bude motiv za jednu ženu da se odluči da rodi za drugog, već motiv može da bude i njena želja da pomogne ljudima kojima je ovo jedini način da dođu do potomstva, a to im omogućava savremeni razvoj medicine. Ne bi trebalo da postoje nikakve predrasude prema tim ženama“, rekla je profesorka.
Kada se dete rodi, u matične knjige se kao roditelji upisuju „nameravani roditelji“ – pravna majka i otac deteta. Postoji mogućnost da ugovor sa surogat-majkom zaključi i žena koja živi sama, odnosno bez partnera. U tom slučaju za oplodnju mora biti korišćena njena jajna ćelija.
Surogat-materinstvo je dozvoljeno u Rusiji, SAD, Kanadi, Australiji, Holandiji, Belgiji, Grčkoj, Izraelu, Ukrajini, Gruziji, Velikoj Britaniji, Češkoj, a vrlo je rasprostranjeno u Indiji.
