U Srbiji je pokrenuta inicijativa „Naše dete – naša odluka“ kojom se traži izmena Porodičnog zakona, kako bi roditelji dobili pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije.
Gordana Plemić iz udruženja „Roditelj“ objasnila je u Novom danu TV N1 da u Zakonu trenutno ne postoji takva mogućnost, i da je inicijativa pokrenuta da kako bi se napravila mala izmena čime bi se svakom roditelju omogućilo da za svog života da predlog ko je to za koga bi voleli da se brine o njihovom detetu u slučaju tragedije.
„Apsolutno se ne menja uloga Centra za socijalni rad. On ostaje neko ko donosi konačnu odluku. Mislim da bi ovo bila pomoć i njima. Roditelji iz svog okruženja znaju ko bi bio najpogodniji“, kazala je Plemić, ističući da takva praksa već postoji u brojnim zemljama sveta.
Inicijativa je još prošle godine predstavljena Odboru za prava deteta Skupštine Srbije, i Plemić kaže da su naišli na pozitivnu reakciju, ali se od tada ništa nije dogodilo.
„Ponovo bi trebalo da se pokrene ta priča. Niko nije imao nešto protiv, ne znamo na kraju zbog čega stoji“, kazala je Plemić.
Direktor Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović kazao je u Novom danu da se, prema važećem zakonskom rešenju, u slučaju smrti roditelja prvo traži mogućnost da starateljstvo nad detetom preuzme neko iz najbližeg okruženja, odnosno šire porodice.
„Imamo i puno dece kod koje iz drugih razloga dođe do izdvajanja iz porodice, i u tim slučajevima se preskoči bliža porodica, i ne traži se osoba oko koje možemo da gradimo priču i povratimo poljuljano poverenje u roditelje. Imamo u javnosti shvatanje da je hraniteljstvo rešenje (…) ali to je samo privremeno rešenje dok ne pomognemo porodici da se dete vrati. Ovako gubimo vreme i mogućnosti da se dete vrati, ili dete završi u instituciji“, upozorio je on.
Komentarišući podatak da potencijalni usvojitelji najčešće žele dete do dve godine starosti, svetle puti i bez većih zdravstvenih problema, Stefanović je kazao da na taj problem treba gledati iz perspektive deteta – tražiti najbolje roditelje za dete, a ne „da se pojavimo, pa da biramo“.
„Ne smemo da postavimo priču koliko usvojitelj čeka, nego koliko dete čeka. Ako je beba, brzo se desi, ako je starije niko o njemu neće da preuzme brigu“, upozorio je on.