Približava nam se Međunarodni dan ljudskih prava, dan koji ujedno predstavlja i završetak kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja. U ovoj kampanji slavimo sve one koji rade na zaštiti svih ljudskih prava, ali ovom prilikom bih stavio akcenat na zaštitu prava žena i devojčica i očuvanje njihovog blagostanja, bezbednosti i dostojanstva.
Već dugi niz godina Norveška je uključena u borbu protiv nasilja prema ženama kroz više projekata na Zapadnom Balkanu. U Srbiji radimo u partnerstvu sa UN Women, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Norveška vlada je nedavno izdvojila 10 miliona norveških kruna kako bi dodatno pojačala ovu obavezu. Naša podrška je usmerena ka besplatnoj pravnoj pomoći; pristupu SOS linijama za pomoć i sigurnim kućama; psihološkom savetovanju; socijalnoj reintegraciji žrtava i podizanju svesti o ovom pitanju u društvu kao celini.
Rodno zasnovano nasilje je ogroman problem koji pogađa milione žena i devojčica širom sveta. To je problem globalnih razmera. U većini zemalja, i bogatih i siromašnih, rodni stereotipi još uvek podstiču nasilje prema ženama i devojčicama. Razmere ovog zla su se dodatno produbile nakon izbijanja pandemije COVID-19. Bolno je shvatiti da smo u senci pandemije virusa svedoci još jedne pandemije koja se odvija iza zaključanih vrata i koja predstavlja celoživotnu traumu za mnoge žene i devojčice.
Nasilje nad ženama često ostaje neprijavljeno, pod velom stida, stigme ili straha od počinioca, ali i od pravosudnog sistema koji ne funkcioniše uvek u interesu žene. S druge strane, ljudska prava žena – uključujući pravo na bezbednost, dostojanstvo, jednakost i pravdu – ključni su principi međunarodnog prava. A znamo da je nesmetano učešće žena u svakom društvu od suštinskog značaja za njegov razvoj, dobro upravljanje i ekonomski prosperitet.
Koristim ovu priliku da pohvalim Srbiju kao jednu od prvih zemalja koja je ratifikovala Istanbulsku konvenciju, normativni sporazum koji služi kao međunarodna okosnica u borbi protiv nasilja prema ženama. U Srbiji je mnogo toga urađeno i postignuto tokom poslednjih godina na prevenciji i suzbijanju nasilja prema ženama i devojčicama – od usvajanja novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, nove Strategije o rodnoj ravnopravnosti, Nacionalne strategije protiv nasilja i usvajanjem neophodnih izmena i dopuna Zakona o diskriminaciji. Uz sve to, na centralnom mestu nalazi se Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost koje nadgleda i obezbeđuje sprovođenje ovih pravnih akata. Iskreno se nadam da će ove važne zakonske mere podići svest javnosti, doprineti neophodnim promenama u javnom diskursu i pokrenuti kolektivne napore u promeni načina razmišljanja.
Međutim, važno je imati na umu da iako su međunarodne obaveze, nacionalni zakoni i politike sprovođenja neophodne, to sve nije još uvek dovoljno da se izborimo sa nasilnim oblicima ponašanja. Da bismo uspeli, neophodno je da radimo na ponovnom građenju čitave kulture i rodnih matrica.
Govoreći iz sopstvenog iskustva, umetnost je jedno od najefikasnijih sredstava koja imamo ukoliko želimo da ukažemo na neki problem, da ga stavimo na dnevni red i pokrenemo debatu. Znamo da umetnost može da pokrene promene sa trajnim efektom u društvu tako što dopire do srca i svesti ljudi.
Ponosni smo na pozorišnu predstavu „Mačka pečena“ koja je premijerno izvedena u Teatru na brdu 25. novembra, čime je obeležen početak godišnje kampanje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja. Ova predstava, koja je nastala kroz saradnju sa UN Women u Srbiji u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“, razbila je tišinu, uzdrmala nas sve i dovela u pitanje staromodna razmišljanja. Prikazujući toksične i nasilne veze, stavljajući u fokus začarani krug zlostavljanja i nezdrave porodične odnose, ova predstava nas definitivno podseća da ne smemo da ostanemo nemi posmatrači nasilja koje se dešava prema ženama i devojčicama u našem društvu.
Želeo bih da podsetim da je borba protiv rodno zasnovanog nasilja pitanje kulture i ljudskog poštovanja. Reč je o zastarelim rodnim ulogama i percepcijama žena i njihove uloge i prava u društvu umesto o slobodi žena da deluju i njihovom suverenom pravu da budu donosioci odluka u svojim životima. Štaviše, nasilje prema ženama nije samo problem koji se tiče njih samih, već je pitanje čitavog društva koje mora raditi na nultoj toleranciji prema nasilju. Treba dati prioritet obrazovanju mlađih generacija po pitanju rodne kulture, jer su oni naša budućnost.
Od ključne je važnosti da zaštitimo i promenimo živote žena i devojčica u Srbiji – i to ne samo tokom ovih 16 dana aktivizma već i svakog narednog dana.
Tagovi
