Državni izbori u Nemačkoj su zadali težak udarac strankama u vladi kancelara Olafa Šolca i istorijske pobede dve stranke, koje su protiv establišmenta, verovatno će pogoršati nestabilnost u ionako rascepkanoj vladajućoj koaliciji, piše Rojters.
Sa samo godinu dana do nacionalnih izbora u najvećoj evropskoj ekonomiji, nedeljni rezultati izgleda da će povećati pritisak na Šolca da bude oštriji po pitanju imigracije i intenzivirati debatu o podršci Ukrajini – kao pitanjima koja su dominirala u kampanji, navodi Rojters.
Kolebljivi autoritet nemačke vlade takođe bi mogao da zakomplikuje evropsku politiku u trenu kada se druga velika sila bloka, susedna Francuska, još uvek bori da formira vladu nakon vanrednih izbora u junu i julu.
Činilo se da su sve tri stranke u saveznoj vladi izgubile glasove na izborima u Tiringiji i Saksoniji, prema ranim projekcijama, koje su podvukle propast Šolcovih socijaldemokrata (SPD) kao velike stranke.
Mlađi koalicioni partneri, Zeleni i Slobodne demokrate, bili su u opasnosti da budu „iseljeni“ iz parlamenta države Tiringije jer nisu dostigli cenzus od pet odsto.
Analitičari kažu da će najverovatniji uticaj rezultata biti svađa unutar Šolcove ideološki heterogene koalicije.
„Za nas će se raditi o tome da se jače utvrdimo. Ne dajući da nas vuku za nos stranke koje su upravo izbačene iz državnog parlamenta“, rekao je kasno u nedelju Kevin Kuehnert, generalni sekretar stranke SPD.
Rezultati odražavaju rastuću fragmentaciju političkog pejzaža i porast partija protiv establišmenta širom Evrope, dok su se vlade borile sa krizama, uključujući rat u Ukrajini i inflaciju.
Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) bila je veliki pobednik večeri, obezbedivši 33,2 odsto u Tiringiji na svojim prvim regionalnim izborima do sada, a takođe je dobila skoro isto toliko glasova koliko i konzervativci u Saksoniji.
U međuvremenu, levičarska populistička Savez Sare Vagenkneht (BSV) osvojila je više glasova od sve tri stranke u Šolcovoj koaliciji, sakupivši 11,5-15,6 odsto glasova samo osam meseci nakon osnivanja.
Snaga ovih anti-NATO, antiimigracionih i Rusiji prijateljskih partija će otežati formiranje ideološki koherentnih koalicija i na državnom i na saveznom nivou, navodi Rojters.
Smanjena podrška Ukrajini?
Koalicioni partneri, koji su u vladi od 2021. godine, bili su u sukobu i pre izbora, jer su tenzije izbile krajem prošle godine oko budžeta za ovu i narednu godinu.
Njihova unija je prvobitno bila naglašena kao koalicija napretka, ali ko-lider Zelenih Omid Nuripur prošlog meseca nazvao ju je „prelaznom vladom”, žaleći zbog „mnogo, mnogo suvišnih sporova”, kao i fundamentalnih ideoloških razlika, posebno sa FDP.
Zamenik lidera FDP Volfgang Kubicki rekao je u nedelju da rezultati izbora pokazuju da je koalicija „izgubila legitimitet“ i da nanosi štetu njegovoj stranci, što mora da ima posledice.
„S obzirom da predlog zakona o budžetu za 2025. još uvek sadrži prazninu od oko 12 milijardi evra, verovatno će doći do obnavljanja koalicionih tenzija“, rekao je Karsten Nikl iz Tenea.
Ipak, malo je verovatno da će se Šolcova koalicija u potpunosti raspasti jer to nije u interesu tri stranke, koje su sve ispod svojih rezultata iz 2021, rekao je Stefan Maršal, politikolog sa Univerziteta u Dizeldorfu.
I BSV i AfD imaju manju podršku, što je navelo mejnstrim stranke da pooštre svoj stav o migracijama i moglo bi da potkopa podršku Ukrajini, prenosi N1.
„Pitanje će postati još teže, a Nemačka će verovatno postati paralizovana, što znači da će drugi poput Poljske, Francuske i Italije morati da odrede tempo“, rekao je Aleksandar Klarkson sa Kraljevskog koledža u Londonu.
Stvaranje BSV-a i njegova legitimizacija na ovim izborima mogli bi da se pokažu posebno štetnim za SPD, koji je već izgubio više od trećine svojih pristalica od 2021. godine na oko 16odsto, i mogao bi da odvuče više levičarskih birača.
Formiranje labave koalicije?
Glasovi će verovatno takođe podstaći debatu o uticaju labavih koalicija.
Pošto AfD ne može da formira većinu, odluka će biti do drugoplasiranog, konzervativaca – ali u Tiringiji, oni neće moći da formiraju većinu bez podrške BSV-a, uprkos velikim ideološkim razlikama.
To će verovatno imati uticaja i na gornji dom parlamenta Bundesrata, rekao je Maršal, gde su zastupljene državne vlade, što utiče na kreiranje nacionalne politike.
U međuvremenu, koalicije sa BSV ili AfD na saveznom nivou su nezamislive s obzirom na njihove spoljnopolitičke stavove. To znači da što su jače, to će se glavne stranke više boriti da formiraju koherentnu vladajuću većinu, rekao je Andre Brodoš, politikolog sa Univerziteta u Erfurtu.
Ali birači bi mogli da kazne mejnstrim stranke zbog tih nekoherentnih koalicija, tako što bi na sledećim izborima još više glasali za stranke protiv establišmenta, kažu analitičari.
„Ako nema političke implementacije, nema stvarnih promena, nema reformi, birači mogu reći da su politički proces otele elite. To je začarani krug“, rekao je politikolog Oliver Lembke sa Univerziteta u Bohumu.
Tagovi
