Jednog popodneva u novembru, Hans Jirgen Topf šetao je po bekstejdžu Mercedes-Benz Arene, gde je na desetine članova ekipe raspakivalo opremu za poslednji nastup u turneji benda U2 „Experience + Innocence”. Nakon što je pozdravio i zagrlio nekoliko radnika, Topf (62) je otišao do prostorije ispunjene veš mašinama i sušilicama.
„Ovo je moj život”, kaže Topf. „Umetnici žive svoj život, a ja im perem veš.”
Kao najbolji svetski specijalista za pranje veša na turnejama Topf je putovao sa nekim od najvećih zvezda poput Madone, Pink i Bijonse. Kako su turneje postajale veće i sve profesionalnije, logistika je postajala sve zahtevnija. Na turneji grupe U2 radilo je oko 150 ljudi, a svima njima bila je potrebna hrana i čist veš.
Topfova kompanija „Rokenrol vešernica” obezbeđuje opremu i osoblje za pranje veša na turnejama.
Džejk Beri, producent turneje U2, kaže da se pre 20 godina veš na turnejama brzinski prao u lokalnim perionicama sa mašinama za rublje.
Početkom dvehiljaditih, dodaje Beri, Topf je počeo da se pojavljuje sa kombijem nudeći da pokupi veš, opere ga i vrati. Beri dodaje da su komadi odeće koje je Topf donosio nakon pranja bili „čisti i složeni”. Ubrzo je pozvao Topfa da se pridruži turneji.
„Veoma je teško naći nekoga ko je strastven u pranju veša”, dodaje Beri.
Najveći izazov pranja veša na turnejama je, objašnjava Topf, količina odeće koja varira i nedostatak stalnog, fiksiranog prostora za pranje. Često je morao da radi napolju ili negde gde je moguće pronaći čistu vodu.
Kada je na turneji, Topf skoro svaki dan počinje pranjem odeće izvođača, koja se najčešće suši malim ventilatorom. Ponekad u peglanju provede tri ili četiri sata dnevno. Na nekim turnejama za pranje veša mu je potrebno po 20 sati dnevno.
Najprljaviji komadi garderobe sa kojima se susreo bila je odeća metal benda Slipknot koja je bila isprskana pivom, šlagom i lažnom krvlju, a zatim ostavljena da odstoji u kesama za đubre čitava tri dana.
Topf se prisetio događaja kada je Džo Koker pobesneo nakon što se na pantalonama koje je Topf oprao našla isprana linija.
„Nisam to uspeo da zaboravim čitavog života”, kaže on.
Topf ističe da je rad na turnejama postao mnogo profesionalniji i usredsređeniji na biznis otkada je on počeo time da se bavi. Stalno je u džepovima pronalazio drogu, kaže on i dodaje: „Ovih dana, veća je verovatnoća da ću pronaći vrećicu biljnog čaja.”
Topf je rođen 1956. godine u porodici izbeglica iz Istočne Nemačke. Njegov otac bio je krijumčar, a nakon što ga je uhapsila istočnonemačka tajna policija, sa svojom suprugom prebegao je na zapadnu stranu, u Ludvigshafen, gde su pokrenuli perionicu veša. Topf i dalje živi tamo.
Jedne večeri 1982. godine, dok je dostavljao oprani veš iz perionice svojih roditelja, Topf je primetio autobus Teda Nudženta koji se izgubio. Nakon što je vozaču objasnio kuda treba da vozi, dobio je besplatne karte za koncert, a kasnije te večeri ponuđeno mu je da opere garderobu benda. Kada mu je Nudžentov menadžer rekao da bi trebalo da nastavi da radi, on je počeo da u kombiju, „kao grupi”, čeka posle koncerta i nudi svoje usluge pranja veša svim muzičarima koji su gostovali u nemačkom gradiću, a među njima se našao i Elton Džon.
Kupio je mali kamion u kojem su se nalazile dve mašine za pranje i dve za sušenje rublja, i počeo da prati bendove na turnejama. Noću je umeo da spava na mašinama.
Njegova kompanija danas dobar deo prihoda ostvaruje rentiranjem mašina, a Topf se nedavno uortačio sa biznismenom koji je pokrenuo američku verziju „Rokenrol vešernice”. Topf takođe u Ludvigshafenu nudi usluge pranja veša restoranima.
On ima fotografije sa svojim omiljenim mušterijama, među kojima su Fil Kolins i Hari Belafonte koji mu je i potpisao fotografiju: „Hvala ti što si mi izvukao kamenčiće iz gaća.”
„Nemam pojma šta to znači”, priznaje Topf. „Ali to je od onih stvari koje se čuvaju.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
