Kroz čitav “Rolling Thunder Revue”, novi film Martina Skorsezea o čuvenoj turneji Boba Dilana u jesen 1975. godine, sagovornici se muče da pronađu prave reči kojima bi opisali taj događaj. “Cirkuska atmosfera, šou sa ponijem i psom”, kaže Sem Šepard; “eksperiment života u komuni”, kaže Džoni Mičel.
U filmu koji sada možete pogledati na Netfliksu i sam Dilan pokušava da objasni taj događaj i kaže da je želeo da uradi nešto “u tradicionalnom obliku revije” pre nego što se povuče.
“Nemam pojma”, kaže Dilan. “To nije ni o čemu, to je samo nešto što se dogodilo pre 40 godina. Ne sećam se ničega u vezi sa Rolling Thunder – to je bilo toliko davno, pre nego što sam se i rodio.”
Ovaj neočekivani odgovor odrediće ton potpuno nekonvencionalnog filma o jednako neobičnoj turneji.
Godinu dana ranije, Dilan se vratio na turneju prvi put posle čitave decenije i uz pratnju The Banda održao niz koncerata koji su oborili rekorde po broju prodatih karata. Ipak, bili su muzički nezadovoljavajući.
Dilan se vratio u Grinič Vilidž i počeo da se pojavljuje u klubovima tražeći osećaj muzičke avanture i zajedništva koji ga je prvobitno i doveo u Njujork. Okupio je novi bend, mlade, nepoznate muzičare, snimio ono što će kasnije postati album “Desire” i sanjao o drugačijoj turneji od svih na kojima je ikada bio.
Rodžer Mekgin, nekadašnji član Byrdsa, prisetio se da mu je Dilan, kada ga je posetio u njegovoj kući u Malibuu, “rekao da želi da radi nešto kao cirkus, ali nije objasnio o čemu se tačno radi”.
“The Rolling Thunder Revue” je počeo. Dilanov drugar iz detinjstva Lui Kemp, koji je zaradio bogatstvo u industriji morskih plodova, radio je kao menadžer turneje, a za nešto više od 40 dana, održan je 31 koncert u 23 gradova. Neki su trajali satima. (Turneja se zvanično nastavila 1976. godine većim koncertima na jugu i zapadu Amerike. Film prati i 14 diskova sa snimcima izvođenja i proba u okviru prve turneje.)
“Mislim da je ta turneja bila jedinstvena zato što je nastojala da proširi konvencije o tome kako bi u to vreme jedan muzički koncert trebalo da izgleda”, naveo je Skorseze u mejlu. “Tu su, pored muzičara, bili i pesnici, režiseri i dramaturzi. Bio je to pokušaj da se uzbudljivo iskustvo direktno prenese na ljude”, istakao je Skorseze i dodao da tu nije bilo razmišljanja o ekonomiji, o tome šta su ljudi radili u prošlosti. “Samo najčistiji izraz muzike i radosti.”
Tim koji stoji iza novog filma odlučio je da ovakvu nesvakidašnju ekspediciju predstavi u formi drugačijoj od linearnog dokumentarca. U filmu se pojavljuje i nekoliko fiktivnih likova koji predstavljaju arhetipske figure iz rokenrol krugova.
Očigledno pitanje je otkud toliko snimaka sa turneje, sa scene i mimo nje. Istina je da je Dilan za vreme turneje snimao neku vrstu improvizovanog filma koji je 1978. godine objavljen kao “Renaldo and Clara”, kada ga je kritika sahranila. (Originalni negativi su izgubljeni.)
“Kada se nalazite usred velikog projekta, sve mimo ivica onoga što radite postaje zamagljeno”, kaže Skorseze koji je 2005. snimio i “No Direction Home”, takođe dokumentarni film o Bobu Dilanu.
Iako Skorsezeov pristup možda deluje kontroverzno, sigurno je da u potpunosti odgovara duhu turneje koju su obeležile pozorišne scenografije i maske.
Srce ovog filma su, naravno, koncerti – na desetine pesama među kojima su i duže verzije “Isis”, “A Hard Rain’s a-Gonna Fall” i “The Lonesome Death of Hattie Carroll”. Nastupi na kojima Dilan izvodi pesme otkrivaju koliko je tada bio energičan.
“Muzička industrija se do 1975. godine već u velikoj meri komercijalizovala”, kaže Mekgin. “Bob je došao iz nekog jednostavnijeg vremena i mislim da je u srcu pokušavao da zadrži duh dobrih vremena kada je umetnost bila važnija od prodaje.”
Na kraju filma Dilanu je postavljeno pitanje šta je ostalo posle ove čuvene turneje.
“Ništa. Ni jedna jedina stvar. Pepeo”, odgovara. Ali on prethodno u filmu nudi nešto (parafrazu citata koji se pripisuje Dž. B. Šou) što donekle otkriva inspiraciju ne samo za ovu turneju već i za čitav njegov životni opus.
“Smisao života nije da pronađete sebe, da pronađete bilo šta, već da stvorite sebe i stvarate stvari oko sebe.”
© 2019 The New York Times