Rat u Ukrajini izazvao je ogroman talas izbeglica: milioni ljudi traže spas u drugim evropskim zemljama. Među njima je i oko 100 000 Roma, koji su i ovoj situaciji u gorem položaju od drugih, piše Dojče vele.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu tu zemlju je napustilo više miliona građana, od kojih najmanje 100.000 Roma, od njih oko 400.000 koliko ih je tamo živelo pre ovog rata. Najveći broj romskih zajednica živi u Zakarpatju, Donjecku, Harkovu, Čarkasima i Poltavi – i odatle odlaze.
Aktivisti romskog pokreta Opre Roma iz Srbije, za DW pričaju da su mnogi Romi iz Ukraine apatridi – lica bez državljanstva – te da zato ne mogu da se pomere iz ratnih zona.
Džonatan Li iz Evropskog romskog pravnog centra (ERRC) kaže da oni koji mogu da napuste Ukrajinu pokušavaju, po mogućnosti, da dođu do zapadno evropskih zemalja kao što Nemačka, Italija i Belgija, gde su uslovi za izbeglice generalno bolji. Međutim, još uvek postoji veliki broj Roma na istoku Slovačke i u Češkoj.
„ERRC ima timove za praćenje romskih izbeglica u susednoj Moldaviji, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj. Timovi su prisutni na graničnim prelazima, na železničkim stanicama i u centrima za prihvat izbeglica kako bi pratili situaciju neravnopravnog tretmana i diskriminacije romskih izbeglica – i vrlo često davali smo pravne savete, pomoć kao što su lekovi, hrana i odeća“, kaže Džonatan LI za DW.
On dodaje da se Romi tretiraju neravnopravno ili im je često uskraćen pristup stvarima koje druge izbeglice dobijaju besplatno.
Na granici u Moldaviji – „samo za Ukrajince“
Tako su na primer na graničnom prelazu u Moldaviji tamošnje vlasti romskim izbeglicama odbile ulazak u određene izbegličke centre za koje su rekli da su „samo za Ukrajince“. Kršenja ljudih prava je potvrdio i Hjuman Rajts Voč.
Češka – sa stanice u izdvojeno šatorsko naselje
U Češkoj Republici, vlasti u Pragu podigle su šatorska naselja sa izričitom svrhom smeštaja romskih izbeglica koje su iseljene sa centralne stanice gde su boravile i nemaju gde da odu.
Mađarska – plavi šator, beli šator
„U Mađarskoj, posmatrači koji su radili u ime ERRC-a na graničnom prelazu Zahonji primetili su sledeće: gradonačelnik Laslo Helmeci je javno izjavio da Romi nisu prave izbeglice već ekonomski migranti.
Prilikom registracije lokalne vlasti su Rome strpale u beli šator, dok su nerome poslali u plavi šator. Plavi šator je imao grejanje, nešto hrane i relativno brzo vreme obrade. Beli šator nije bio grejan, nije bilo hrane i čekalo se pet sati i više“, izdvojio je Džonatan Li u razgovoru za DW.
Jedan od osnivača pokreta Opre Roma, Stevica Nikolić u razgovoru za DW kaže da je do sada taj pokret obišao Rome u izbeglištvu u Rumuniji i Mađarskoj. Humantirana pomoć se vrši uz podršku Fondacije za otvoreno društvo u više zemalja.
Romima ne prilaze
„Pretežno su to Romkinje sa decom kojima se obezbeđuje privremei smeštaj, podrška u logistici ukoliko su to osobe koje su se uputile u neki grad ili državu gde imaju rodbinu“, priča Nikolić i navodi slučaj u Mađarskoj gde je na autobuskoj stanici grupa Romkinja sa decom spavala 3 dana. Niko im nije ni prišao.
„Na naše pitanje zašto im nisu prišli kao i ostalim izbeglicama, odgovorili su da ne znaju kako da im priđu i da verovatno ljudi ne govore engleski ili mađarski, što je bilo netačno“.
On dalje priča da su „susreli sa romskim autobusom u kom ljudi ne znaju gde su upućeni i šta će sa njima biti.“
„O svemu ovome smo obaveštavali javnost, ali zainteresovanosti nije bilo. Želeli smo da se EU i međunarodna zajednica oslobode rasizma i da budu manje licemerne, da prepoznaju posebno težak položaj Roma u ratu u Ukrajini. Međutim, kako su bili u neznanju i ćutali o iskustvu Roma iz jugoslovenskih ratova, nismo očekivali da ce ovoga puta biti drugačije“, kaže za DW Nikolić.
Bukurešt – za uzor
On je posetio romski pokret Aresel u Bukureštu i pohvalio njihovo izvanredno razumevanje situacije, veliku emociju solidarnost.
Kaže da su iz te organizacije provodili i po 24 sata na železničkim i autobuskim stanicama u Bukureštu gde su dočekivali Romkinje i Rome što i danas rade sa mnogo srdačnosti. Ljudi koji pristižu iz Ukrajine su uplašeni, razočarani, porodice razorene, diskriminisane, nesigurne – ali ipak veruju u bolje sutra.
Tamara Skrozza
Zašto Romi iz Ukrajine ne dolaze u Srbiju
U Srbiji nema romskih izbeglica iz Ukrajine, a Tamara Skrozza, urednica u agenciji FoNet i članica Fonda za otvoreno društvo u Srbiji, za DW o tome kaže:
„Ukrajinci, kao i svi ljudi na planeti, žele da žive na mestu gde su čiste ulice, čista voda i čist vazduh, gde funkcioniše gradski i međugradski prevoz, gde institucije nesmetano služe čoveku, gde se čovek oseća slobodnim, gde može da živi od svog rada, a da pritom ne radi kao rob. Sve to nažalost nije Srbija”.
Tagovi
