Kada je Partizan u prvom ovosezonskom košarkaškom derbiju pre nešto više od mesec dana savladao Crvenu zvezdu, ekipa Janisa Sferopulosa nije dozvolila da je to mnogo poremeti.
Štaviše, delovalo je kao da ju je ta utakmice donekle otreznila i spustila na zemlju, baš kao što je otreznila i sa iste te zemlje, iz prašine i nokdauna, digla i Partizan; Crvena zvezda je nakon tog derbija na šest evroligaških mečeva upisala čak četiri pobede i došla do 9. mesta na tabeli, dok su crno-beli, sa isto toliko pobeda na istom broju utakmica, bar donekle uspeli da uguše požar koji je pre te utakmice pretio da ih proguta.
Iako je ishod sinoćnjeg večitog derbija u 13. kolu ABA lige potpuno suprotan, valjalo bi kada bi ponovo proizveo isti efekat. Kako po Partizan, tako i po Crvenu zvezdu. Valjalo bi kada bi se Zvezda, i uprkos tome što je slavila rezultatom 89:84, ponovo prizemljila, i kada bi Partizan, i uprkos tome što je doživeo težak, četvrti poraz u nizu, ponovo smogao snage da se iz nokaduna digne. Jer, predstojeća nedelja kojom se spušta zavesa na kalendarsku 2024. godinu, što bi rekli epidemilozi (pu pu, daleko im lepa kuća), i za jedne i za druge zaista bi mogla da bude ključna.
Za razliku od prethodnog derbija koji je Partizan iznenađujuće – kada se u obzir uzmu forme u kom su se oba tima uoči te utakmice nalazile, činjenica da je Partizan igrao u krcatoj crveno-beloj areni i tradiciju koja kaže da u beogradskom derbiju uglavnom pobeđuje domaćin, zaista je ishod bio iznenađujuć – lako dobio, sinoć smo gledali daleko ravnopravniju i neizvesniju borbu, a faktora koji su do toga doveli ima nekoliko.
Zato vam predstavljamo četiri najvažnijije crtice koje su u velikoj meri definisale tok i krajnji ishod sinoćne utakmice.
1. nesrazmerne rotacije
Drugi ovosezonski derbi došao je u nezgodnom trenutku.
Prethodilo mu je duplo evroligaško kolo, i obe ekipe su, pored domaćih utakmica protiv Asvela, odnosno Makabija, imale vazda neugodno gostovanje Efesu u Istanbulu, što je nesumnjivo dovelo do „zamora materijala“.
Posledice duplog kola svakako je više osetio Partizan, koji prečesto igra s veoma uskom rotacijom (osmorica ili devetorica igrača), što zbog povreda s kojima muku muče gotovo cele sezone, što zbog trenerskih odluka Željka Obradovića.
Tu skraćenu rotaciju Partizana gledali smo i juče. Crno-beli su, u odsustvu povređenih Frenka Nilikine, Ifea Lundberga i Vanje Marinkovića, čitavu utakmicu igrali sa praktično sedam igrača (Balša Koprivica je na terenu proveo tričava dva minuta i 10 sekundi, dok je Aleksej Pokuševski proveo još tričavijih 1:04), i to istih onih koji su „izginuli“ i pre tri dana u Istanbulu.
Crvena zvezda je, s druge strane, u rotaciji imala 11 igrača. Ako se oduzmu Filip Petrušev koji je zbog dve tehničke i isključenja igrao svega 9 minuta, i Majk Daum koji nije imao veče, računica kaže da je Zvezda igrala s devetoricom igrača. Janis Sferopulos je među tom devetoricom odlično razdelio minutažu, i igrači Crvene zvezde su jednostavno bili svežiji.
To se vidi i po poenterskom učinku. Dok su se kod Partizana u listu strelaca upisala svega sedmorica igrača (K. Džons, Braun, Dejvis, T. Džons, Majk, Vašington. Bonga), kod Zvezde su mrežicu cepali svih 11 koji su kročili na teren.
Na kraju, treba napomenuti da kratka rotacija Partizana nije samo posledica toga što su trojica ključnih igrača povređena, već ima malo i do Obradovićevih taktičkih zamisli. Obradović je sinoć na raspolaganju imao i Koprivicu, Nakića, Pokuševskog i Lakića, ali oni gotovo od početka u „bitnim“ utakmicama dobijaju skromnu minutažu, pa je tako bilo i ovog puta. Zašto je to tako – to je pitanje na koje verovatno samo Željko Obradović ima odgovor.
Bez Nilikine i Lundberga koji su na prošlom derbiju odigrali jako bitne uloge u Partizanovoj pobedi (Marinković je i tada odsustvovao zbog povrede), odnosno sa povratkom Džeola Bolomboja koji je jedan od najvažnijih igrača crveno-belih, pobeda Zvezde delovala je kao realniji scenario.
I tako je i bilo. Zvezda je iskoristila dublju klupu, odnosno probleme koje Partizan ima s povredama, i revanširala mu se za poraz od pre mesec dana.
2. NIKOLA KALINIĆ
Koliko je Nikola Kalinić falio Zvezdi u prvom ovosezonskom derbiju, to se najbolje videlo sinoć.
Iako nije imao bog zna kakvu šutersku rapsodiju (jeste bio najefikasniji u svom timu, ali je postigao skromnih 13 poena), Kalinić je, nema tu dileme, najazlušniji za Zvezdinu pobedu.
Uz dve trojke i jedan veoma bitan koš-faul, Kalinić je, onim asistencijama bliznakinjama s početka drugog poluvremena nakon kojih su Nemanja Nedović i Dejan Davidovac pogađali trojke iz desnog kornera, inicirao seriju kojom je Zvezda istopila Partizanovu prednost i tok utakmice okrenula na svoju vodenicu.
Partizan je nakon te dve asistencije u samo jednom navratu uspeo da vrati prednost- i to minimalnu -, a Zvezda se razigrala i uskoro otišla i do plus osam.
Pored toga, Kalinić je takođe bio taj koji je u poslednjim sekundama meča onemogućio Duana Vašingtona da izvede aut iz kog je Partizan morao da gađa trojku ne bi li izborio produžetak, da bi nakon toga pametnim kretanjem i dugačkim dijagonalnim pasom crno-belima oduzeo još malo vremena pre pravljenja faula.
3. PARTIZANOVO IZVOĐENJE AUTA
Partizan je sinoć opet zaboravio kako se izvodi aut.
Baš kao što je početkom oktobra to zaboravio i u Parizu, i baš kao što je u nekoliko navrata zaboravljao i tokom prošle sezone.
Epilog je, u svim tim epizodama, uglavnom bio isti. Poraz.
Međutim, sinoć je Partizan prevazišao samog sebe. U broju užasno izvedenih auta.
Čak tri puta Partizan nije uspeo da ubaci loptu u igralište. Dva puta se spetljao Sterling Braun, a onda u tim već pomenutim poslednjim sekundama meča jednom i Duan Vašington.
“Ko zna, možda sam ja pogrešio“, prokomentarisao je Željko Obradović po završetku utakmice. „Nećemo da svaljujemo krivicu na igrače. Ako se izgubi lopta, onda trener mora da počne da razmišlja o tome.“
4. bez dede nema udarca
Dejan Davidovac pokazao je po ko zna koji put koliko uživa da igra protiv Partizana, i da će svaki put, ma koliko zvučnijih imena pored njega bilo, na kraju ipak on biti taj koji će navijačima crno-belih zadati najveće glavobolje.
Iako ove sezone kod Janisa Sferopulosa ima veoma skromnu minutažu, i ako odavno, još od povratka iz CSKA, kao da nije to taj Deda, Davidovac protiv Partiazana po običaju izvlači najbolje iz sebe.
Sinoć je postigao jednu trojku i četiri slobodna bacanja, pravio pametne faulove, podelo nekoliko lucidnih ekstra pasova i na taj način napravio višak (ovde se pre svega misli na onaj pas u levi ćošak za Gedrajtisa nakon čega je ovaj postigao trojku), iščačkao koji skok i momački se pošibao s Partizanovim centrima, pre svega s Brendonom Dejvisom. Rečju, radio je ono što Deda najbolje radi.
Na kraju utakmice, Sferopulos je izjavio da je Dejan Davidovac bio „Zvezdin džoker“. Posle je, na izlazu iz hale, i sam Davidovac priznao da se oseća tako.
„Hteo ili ne hteo, tako je“, rekao je Deda.
Fali mu još samo bela fasada preko lica, malo više (zelene) kose i dreči ljubičasto odelo.
Za široki osmeh ne brinite. On i utakmica s Partizanom – bar u Dekijevom slučaju – uglavnom idu ruku pod ruku.
Tagovi
