Nedelja je najčešće melanholična. Naročito kako se strmoglavljuju sati i juri se ka večeri. Bio je poslednji dan FEST-a, spremao sam se da odgledam film koji će mi kasnije rasporiti san, stravičan film, baš jeziv, horor film… Ali pre toga, popodne, jurcanje po mrežama i kad vidiš nečiju fotku, znaš da je najgore. Javljeno da je preminuo Željko Nikolić, frontmen grupe Roze poze.
Prva asocijacija mi je bila kadar kada se vraćam pre nekoliko godina iz redakcije, bila je nedelja, i vidim Željka i Koju na kafi u jednoj bašti Cvetnog. Tada sam Željka poslednji put video uživo. I Koja i Željko imali su puno toga zajedničkog. Jedna od tih zajedničkih stvari bila je da su Bijelo dugme izgovarali kao „Belo dugme“. Oduvek. Ne znam da li su se dogovorili. Te nedelje nismo spominjali Belo dugme, ali sam upamtio to njihovo preimenovanje odavno. I to nije bilo ni iz kakvog srbizma nego tako.
***
Nemanja Vidić je ponovo u fokusu srpske javnosti. Kažu, zainatio se u trci za prvog čoveka Fudbalskog saveza Srbije. Sada, ekskluzivno, i prvi put na ovakav način govori o svom životu, karijeri, svim klubovima u kojima je igrao, trenerima i saigračima sa kojima je radio. I naravno, zašto mu je sve ovo trebalo…
NEMANJA VIDIĆ ZA NEDELJNIK:
O Zvezdi, Spartaku, Mančester junajtedu
O Užicu, Beogradu, odlasku u Rusiju i Englesku
O kandidaturi za predsednika FSS
O Draganu Džajiću i Zvezdanu Terziću
O svojim i tuđim greškama
O ugovorima i dogovorima koje je odbio zbog principa
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 9. MARTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
