U toku je trka za nacionalne televizijske frekvencije u Srbiji. Postojeće koje koriste televizije u Srbiji ističu u avgustu, piše Radio Slobodna Evropa.
Interesovanje za frekvencije, koje će omogućiti emitovanje na nacionalnom nivou, iskazalo je 14 medija, među kojima i jedan u vlasništvu koje je blisko mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, ukazuje RSE.
Među kandidatima su i bivša državna novinska agencija Tanjug, kao i televizija Pink koja je u vlasništvu medijskog mogula Željka Mitrovića.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) počelo je 12. jula razgovore sa kandidatima.
U međuvremenu, tom telu, koje odlučuje o frekvencijama i nadzire rad nacionalnih medija, stigla je peticija inicijative „Kreni-promeni“, koju je potpisalo više od 200 hiljada građana, a kojom se traži primena zakona i shodno tome oduzimanje dozvole televizijama Pink i Hepi (Happy).
Milomir Marić, urednik Happy televizije, kaže za RSE da je ova televizija aplicirala za nacionalnu frekvenciju, ali da komercijalne televizije teško mogu da ispune uslov da imaju naučni, kulturno-umetnički i dečji program jer je slaba gledanost tih programa.
„Velika je borba među televizijama za gledaoce i za reklame. Neki eksperti smatraju da u Srbiji, s obzirom na ekonomsku situaciju, mogu pozitivno da posluju samo javni servis i još jedna komercijalna televizija“, kaže on.
BK televizija ponovo želi nacionalnu frekvenciju
Među kandidatima za nacionalnu frekvenciju je i BK Telekom (Telecom), povezana sa porodicom Karić, koja se našla na udaru evropskih i američkih sankcija, zbog povezanosti sa vlastima Belorusije.
BK Telekomu će ovo biti, kako su sami naveli u saopštenju 17. juna, drugi put u poslednje četiri godine da ta televizija aplicira „za svoju davno stečenu poziciju nacionalnog emitera“.
BK televizija je 2006. godine izgubila licencu za emitovanje programa, zbog, kako je tada zvanično objašnjeno, kršenja propisa o radiodifuziji. Policija je ušla u prostorije medija i prekinula emitovanje.
Bogoljub Karić, bivši predsednik BK kompanije, iste godine je napustio Srbiju, gde je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. On je pobegao u Rusiju, nakon čega je posao nastavio i u Belorusiji. Nakon što je protiv njega ukinuta međunarodna poternica u Srbiju se vratio 2016, jedanaest godina posle bekstva. Nesmetano je nastavio biznis uz podršku aktuelnoj vlasti predsednika države Aleksandra Vučića.
Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije obustavilo je istragu protiv Karića 2016. godine zbog nedostatka dokaza.
U trci i televizija Orbanovog prijatelja
Pažnju javnosti privukla je u junu i vest da se među televizijskim stanicama koje su aplicirale za nacionalnu frekvenciju u Srbiji našla i mađarska televizija TV2, u vlasništvu Lorinca Mesaroša, jednog od najbogatijih ljudi u toj zemlji i školskog druga Viktora Orbana, premijera Mađarske.
Prema rečima Marka Milosavljevića, profesora na katedri za novinarstvo Univerziteta u Ljubljani, ova televizija je u Mađarskoj naklonjena vladi Viktora Orbana „kao i sve ostale jake TV stanice“.
„Mislim da nijedna zemlja ne želi da ima televiziju u vlasništvu nekog ko ima jasne političke afinitete i veze u drugoj zemlji jer onda uvek postoji opasnost da će ta televizija biti zapravo produžena ruka interesa Mađarske“, kaže on.
Milosavljević navodi da jedan slučaj iz 2016. najbolje pokazuje naklonjenost ove televizije Orbanovoj vlasti i manjak profesionalnih standarda te TV stanice. Te godine holivudski glumac Rajan Gosling posetio je Budimpeštu i objavljen je niz njegovih fotografija u američkom muškom magazinu GQ.
Na jednoj od fotografija, kako je preneo AFP, Gosling u rukama drži mađarski opozicioni list. TV2 je prikazao tu fotografiju u svom programu, ali je sakrio (digitalno retuširao) ime mađarskog lista.
RSE je uputio pitanja televiziji TV2 u vezi sa apliciranjem za nacionalnu frekvenciju, ali odgovor nije stigao.
United Media u trci
I televizije N1 i Nova S, u vlasništvu United Media, su među kandidatima za frekvencije.
United Media je medijska kompanija, sa sedištem u Luksemburgu, koja ima više od 50 televizijskih kanala.
Aleksandra Subotić, izvršna direktorka ove kompanije, kaže za RSE da bi dobijanje nacionalne frekvencije za N1 i Novu S značilo mnogo za medijski pluralizam u Srbiji.
Ona je ocenila da se na drugim TV stanicama se ne mogu čuti kritički glasovi prema vlasti u Srbiji.
„Mi imamo veoma profesionalan novinarski portfolio, u smislu ljudstva, standarda i u svim državama u kojima poslujemo, štitimo slobodu medija“, kaže ona.
Zbog takvog izveštavanja novinari ovih televizija su bili meta različitih napada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je N1 nazivao „američkom“, a pojedini ministri „CIA televizijom“ i omalovažavali su novinare na javnim događajima.
Subotić navodi da je razlog konkurisanja za nacionalnu frekvenciju taj što to omogućava medijima da budu održivi na tržištu, omogućavajući im veće finansiranje od reklama od onog koji im je na raspolaganju sada kao kablovskim kanalima.
Tagovi
