Najveći broj sudskih sporova protiv država koje su pod pritiskom građana obustavile rudarske projekte trenutno se vodi u Latinskoj Americi. Ali, uporedo sa sve izraženijim ambicijama EU da kopa „kritične minerale“ na sopstvenoj teritoriji raste i otpor javnosti, pa se očekuje da će se ovakvi sporovi umnožiti i u Evropi. Najaktuelniji takav primer je tužba australijske rudarske kompanije ETM protiv Grenlanda, koja bi mogla da košta lokalnu privredu 11,5 milijardi dolara, skoro četiri puta više od nacionalnog BDP-a. To je opomena ostalima da dobro razmisle šta potpisuju kada žele da privuku investitore, upozorava Evropski časopis za međunarodno pravo.
Sve veće geopolitičke tenzije na Arktiku odjednom su pobudile interesovanje svetskih sila za osiromašeno i donedavno zapostavljeno područje na dalekom severu Evrope. Ostrvo Grenland ima svega 57.000 stanovnika, ali je zato bogato retkim metalima.
U opštoj grabeži za „kritičnim mineralima“, u koje pored litijuma, nikla, kobalta, mangana i grafita spadaju i takozvani metali retke zemlje, za rudno bogatstvo na Grenlandu najviše se otimaju SAD, Kina i Evropska Unija. Naime, Kvanefjeld, oblast na jugu Grenlanda, ima potencijal da postane jedan od najvećih svetskih proizvođača retkih metala. Prema izveštaju Evropske komisije, rezerve retkih metala na pomenutom nalazištu procenjuju se na 1,5 miliona metričkih tona. Ova količina čini skoro 10% ukupnih globalnih resursa retkih metala i mogla bi da zadovolji četvrtinu trenutne potražnje za njima u svetu.
Napori Evropske unije da se „osamostali“ od Kine uključuju i veću nezavisnost u pribavljanju retkih metala koji imaju veoma široku primenu, od elektronike i transporta, do vojne industrije i telekomunikacija. Stoga je EU donela Zakon o kritičnim sirovinama, koji radi postizanja veće samodovoljnosti podrazumeva i čvršću saradnju sa prijateljskim zemljama, posebno ako imaju potencijalno velika nalazišta i to na dohvat ruke, kao što je to slučaj sa Grenlandom. Ali prijateljstvo se zakomplikovalo, jer stanovništvo na Grenlandu ne želi da se kod njih kopa, a zbog takve odluke se protiv tamošnje vlade trenutno vodi arbitražni postupak.
Grenland se predomislio
Kao samoupravna teritorija u okviru Danske, Grenland ima široka ovlašćenja, uključujući i nadležnost nad mineralima na svojoj teritoriji koja je lokalnoj upravi preneta 2010. godine. Tri godine ranije, vlast u Danskoj je kompaniji Grenland Minerals (GM) u vlasništvu Energi Transition Minerals (ETM), australijske multinacionalke u industriji rudarstva, odobrila licencu za istraživanje retkih metala na Grenlandu, kako bi procenila mogućnosti za iskopavanja.
Međutim, retki metali na nalazištima u Kvanefjeldu su povezani sa radioaktivnim elementima, kao što su uranijum i torijum. To znači da bi vađenje retkih metala neminovno uključivalo i iskopavanje radioaktivnih materijala. Stoga se u javnosti povela žestoka rasprava da li bi australijskoj kompaniji trebalo dozvoliti da iskopava uranijum i u kojoj meri je to pokriveno njenom licencom.
Kritičari su upozoravali na rizike prilikom odlaganja radioaktivnih otpadnih voda u rezervoare, navodeći brojne primere kada su se brane na jalovištima urušile i proizvele razorne posledice. Takav scenario bi dokusurio životnu sredinu na Grenlandu, koja je već ugrožena zbog otapanja glečera i drugih posledica klimatskih promena.
Uprkos tome, vlasti na Grenlandu su 2013. poništile dugogodišnju zabranu rudarenja radioaktivnih materijala, a 2020. su prihvatile izveštaj australijske kompanije o uticaju iskopavanja na životnu sredinu. Sledeći korak je bio izdavanje dozvole za eksploataciju. Ali, Grenland se predomislio.
„Tužićemo vas koliko god bude trebalo“
Naime, 2021. godine na Grenlandu su održani opšti izbori. Izborna debata se najviše vrtela oko rudarstva i zaštite životne sredine. Plakati sa natpisima „ne uranijumu“ obeležili su predizbornu atmosferu, a istraživanja javnog mnjenja su pokazala da se skoro 80% stanovništva protivi projektu Kvanefjeld.
Žestok otpor građana iskopavanju uranijuma je uveliko doprineo smeni vlasti, a nova vlada je već iste godine izdejstvovala da skupština usvoji Zakon o uranijumu, kojim se zabranjuju istraživanja i eksploatacija ovog radioaktivnog elementa. Time je zaustavljen i projekat Kvanefjeld.
Zbog ovakve odluke, kompanija Energi Transition Minerals podnela je prošle godine tužbu protiv vlada Grenlanda i Danske. Kompanija traži da se ispoštuje njeno pravo na eksploataciju, ili da u suprotnom dobije 11,5 milijardi dolara odštete, što je suma skoro četiri puta veća od bruto domaćeg proizvoda Grenlanda. Arbitražni postupak je zvanično pokrenut ove godine i uključuje i Dansku, u delu koji se tiče licence koju je ova država izdala australijskoj kompaniji još 2007. godine, pre nego što je nadležnost nad rudama na Grenlandu preneta lokalnim vlastima.
Suđenje će biti veoma skupo za obe strane, izjavio je Gari Frere, komercijalni direktor Grenland Minerals, ali je naglasio da kompanija ima dovoljno resursa za finansiranje arbitražnog postupka „koliko god to bude trebalo“. Frere je uveren da će vlasti na Grenlandu ubrzo uvideti koliko arbitraža može da iscrpi lokalnu ekonomiju i da će pažljivije odmeriti ukupne troškove za naknadu štete i suđenje u odnosu na moguću dobit od rudnika u Kvanefjeldu.
Naime, australijska kompanija tvrdi da bi Grenland zaradio više od 20 milijardi dolara od poreza i tantijema na iskopavanje minerala tokom očekivanog 37-godišnjeg životnog veka rudnika, ako bi tamošnja vlada dozvolila da se projekat nastavi.
Opomena drugima
Transnacionalni institut (TNI), sa sedištem u Amsterdamu, ističe u svom najnovijem izveštaju da se u svetu trenutno vodi 1.190 sudskih sporova u kojima su tužioci velike kompanije, a na optuženičkoj klupi su države. Mnogi od ovih sporova su pokrenuti upravo zato što su države, pod pritiskom domaće javnosti, obustavile rudarske projekte zbog procene da su opasni po ljude i životnu sredinu. Mere su obuhvatale raskid ugovora, oduzimanje licenci ili izmene zakona koje otežavaju eksploataciju.
Prema analizi koju je objavio Evropski časopis za međunarodno pravo (European Journal of International Law), dosadašnja praksa je pokazala da su sudovi u ovakvim sporovima donosili suprotne odluke. Neki su priznavali da je raskid ugovora legitiman zbog opravdanih strahovanja od štete koju bi iskopavanja mogla naneti zdravlju ljudi i životnoj sredini. Međutim, drugi su utvrdili da su države prekršile ugovorne obaveze, te da su dužne da plate odštetu, što je u nekim slučajevima uključivalo i izgubljenu dobit.
Trenutno se najviše ovakvih sporova, čak trećina, vodi protiv zemalja u Latinskoj Americi. Ali sa rastućim ambicijama EU da obezbedi lokalne resurse za energetsku tranziciju i nadoknadi tehnološko zaostajanje za SAD i Kinom, za očekivati je da će se slični sudski procesi umnožiti i u Evropi, predviđa Evropski časopis za međunarodno pravo. Razlog je u tome što istovremeno raste otpor stanovništva da se te ambicije ostvaruju tako što će se kopati baš u njihovoj sredini, a aktuelan primer je Srbija, gde mnogi građani protestuju protiv iskopavanja litijuma.
Stoga je, po mišljenju autora studije, sudski spor protiv Grenlanda opomena ostalima da dobro razmisle šta potpisuju kada žele da privuku investitore, naročito strane.
„Mnogi ovakvi sporovi se vode upravo zbog toga što su države promenile politiku i zakone koji su prvobitno bili namenjeni privlačenju ulaganja, ali često bez odgovarajućih ekoloških i društvenih garancija. Evropske države, bez obzira na visinu prihoda koje trenutno ostvaruju, suočiće se sa zahtevima građana da im se obezbedi pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. Osigurati da javne uprave imaju dovoljno resursa za efikasno praćenje velikih projekata koji značajno utiču na životnu sredinu je dugoročan i jako skup poduhvat. Ali, to je svakako jeftinije od posledica koje mogu nastati, uključujući i ozbiljne sukobe u društvu“, zaključuje se u analizi.
Zorica Žarković
