„Rudnici mogu da donesu realnu vrednost lokalnim ekonomijama, ali vrlo retko donose višegeneracijsku vrednost“: Stiven Lezar za Nedeljnik

Istraživač i na Oksfordu i na Kembridžu i savetnik za klimatsku politiku dvojice američkih predsednika (samo u kampanjama, doduše) predstavlja jedan od retkih „objektivnih“ glasova kada su u pitanju nove tehnologije, rudarenje potrebno za njih i uticaj koji to rudarenje ima na životnu sredinu.

Kao pravi naučnik, Stiven Lezak nije želeo da govori konkretno o temi sa kojom nije do kraja upoznat – detaljima oko projekta kompanije Rio Tinto u zapadnoj Srbiji. U razgovoru koji smo vodili putem mejla, bavili smo se rudarskim kompanijama „kao takvim“, dezinformacijama, zelenim politikama i nimalo zelenim politikama.

***

Vlada Srbije obećava srpskoj javnosti da će doći do ekonomskog procvata kada rudnik u dolini Jadra počne sa radom. Možete li da nam, uopšteno govoreći, kažete u kojoj meri ovakvi projekti zapravo doprinose lokalnim ekonomijama?

Rudnici mogu da donesu realnu vrednost lokalnim ekonomijama, ne samo u kontekstu zapošljavanja već i kroz stopu naknade i druge izvore prihoda. Ipak, lokalne zajednice moraju biti svesne toga da rudarenje vrlo retko donosi višegeneracijsku vrednost – rudno telo se može brzo iscrpiti, a tržište ume da bude promenljivo. Pitanje koje ove zajednice moraju da postave jeste na koji način investirati prihode od rudarenja kako bi se obezbedila dugoročna sigurnost, bez oslanjanja na industriju eksploatacije.

Da li ste iznenađeni činjenicom da nije bilo pravog protivljenja ovom sporazumu u Briselu ili Berlinu? Ne zaboravimo da su Zeleni deo vladajuće koalicije u Nemačkoj – a da su ipak odbacili zabrinutost srpskih boraca za zaštitu životne sredine. Da li je ovo takođe nešto na šta se moramo navići kada je reč o liberalnim strankama na Zapadu?